);
AuPair Drugi pišu

AuPair: Miličino iskustvo

Kako si čula za AuPair i zašto si odlučila da stekneš to iskustvo?

Prvi put sam čula za AuPair od svojih koleginica sa Instituta Servantes. Bila sam na završnoj godini osnovnih studija i, budući da sam položila sve ispite koji su imali neke veze sa španskim, upisala sam tromesečni kurs na Institutu Servantes kako bih ostala u kontaktu s jezikom. I ne samo da sam ostala u kontaktu s jezikom, nego sam ostala u kontaktu sa Španijom. 🙂 Priča je duga. Spremite se!

Naime, nekoliko devojaka je pričalo o tome kako je nečija drugarica au pair u Španiji. Počela sam da guglam šta je au pair. Pronađem da je to na francuskom družbenik/ca i pomislim: «O kakvom druženju je reč?» Kao grupa smo počeli da se interesujemo za to. Ja sam, priznajem, slušala priče s rezervom sve dok moja koleginica stvarno nije otišla u Španiju. U tom periodu smo bile u kontaktu i, kada sam videla koliko je to jednostavno i zanimljivo, počela sam da se zanimam za AuPair. Međutim, površno. Ovde sam imala dečka, čekala sam konkurs za master studije i nije mi bilo lako da krenem u akciju.

Odluka je pala kao iz vedra neba: Salsa-veče u jednom kafiću na Zemunskom keju. Došli smo da se pozdravimo s drugaricom Jelenom koja se spremala da ode u Đironu kao au pair. Mislim da mi je ona prenela svoje ushićenje i radost. Pitala sam je kako je našla porodicu i bukvalno smo tu u kafiću, uz salsu i smeh, napravile moj profil na sajtu www.aupairworld.com . Tako je sve počelo.

Kako je izgledao proces apliciranja, da li je bio naporan, koliko je trajao?

Vrlo lako i jednostavno! Svoj profil na www.aupairworld.com napravila sam u kafiću za nepunih pet minuta. Kasnije sam ga sređivala od kuće. Ono što treba da imate na umu kada pravite profil (i kada se uopšte odlučujete za takav poduhvata) je nekoliko stvari:

– Da li ste spremni da čuvate i odgovarate za tuđe dete? – Nešto o čemu iskreno nisam razmišljala, ali sada sa iskustvom mogu da kažem da je važno.

– Koliko dugo ste spremni to da radite? – Meni je dva meseca bilo taman. Da sam ostala duže, poludela bih, zato što ponavljana radnja prelazi u rutinu, a ako nešto ne volim, to je definitivno rutina.

– Imajte na umu da porodice (uglavnom majke) pregledaju profile na sajtu i traže odgovarajuću osobu za svoju decu. Dakle, važno je da pažljivo odaberete slike i snimke koje postavljate, jer one definitivno neće uzeti u obzir osobe koje na profil kače slike iz noćnog izlaska u provokativnoj odeći i slično.

Kada napravite profil, sajt vam, na osnovu parametara koje ste uneli, predlaže porodice, a vi možete da ih kontaktirate tako što im pošaljete poruku preko sajta. Ako su zainteresovane, one vam odgovore. Takođe, porodice mogu da vas kontaktiraju i ako vi niste njima poslali poruku. Meni je trebalo desetak dana da nađem porodicu koja mi se dopala i sa kojom sam kliknula. Preko sajta smo razmenili brojeve telefona i kasnije smo se čuli preko Skajpa i Whats.app-a. Često smo se čuli pre mog odlaska, što mi je pomoglo da steknem sigurnost i poverenje u njih.

Čime si se vodila pri odabiru porodice?

Pregledala sam njihove profile i gledala da li se podudaramo u smislu potreba: ako porodici treba neko ko će govoriti na engleskom s decom, da li im treba osoba na mesec, dva ili godinu dana. Uglavnom sam gledala njihove slike i čitala njihove profile, pa ako mi se učine simpatični, poslala bih im poruku. Meni je bilo važno da nisu tinejdžeri u pitanju i da im ne treba osoba na duže od tri meseca. Budući da Srbija nije u EU, morala bih da vadim vizu za boravak duži od 90 dana.

Da li svoj život deliš na pre i posle AuPair-a? Koliko je ovo iskustvo značajno za tebe na skali od 1 do 10?

Hehe 🙂 Ne mogu baš da kažem da svoj život delim na pre i posle AuPair-a, zato što to nije jedino predivno iskustvo koje sam imala u životu, ali da, mogu da kažem da me je na neki način obeležilo i stoga je veoma značajno u mom životu. Kada odete negde gde ne poznajete nikog živog, a vratite se punog srca, onda možete biti sigurni da ste uradili pravu stvar. AuPair vam je, ako odlazite u nepoznato, slično stvaranju sveta, jer vi tamo sebi stvarate novi svet: prihvatate nove ljude kao svoju porodicu, brinete o njima, upoznajete nove prijatelje, otkrivate nova mesta,… Odjednom imate svoj omiljeni kafić, prodavnicu, omiljenu poslastičarnicu, prodavca novina… Čak sam stigla do toga da skupljam pečate za Llaogur smrznuti jogurt. Tada sam shvatila da sam postala deo tog grada i te zajednice. Iako u poslednje vreme konstantno nešto ocenjujem, veoma je teško oceniti ovakvo iskustvo. Rekla bih da je neprocenljivo.

Čime te je ovo iskustvo obogatilo i da li bi preporučila i drugima?

Pre svega, imala sam ludu sreću da upoznam fantastičnu porodicu, u kojoj smatram da sam razvila najdublja osećanja ljudskosti. To kažem zato što sam brinula o dva dečaka s kojima nisam u krvnom srodstvu, niti sam ih poznavala od ranije, a gledala sam na njih kao na svoju braću i sestre. Bilo mi je teško kad je njima teško i radovala sam se kada su oni srećni. Od njihove majke, Ane, naučila sam koliko izazova sobom nosi uloga roditelja. Ona mi je pokazala kako je vaspitanje deteta zahtevan, ali i kreativan proces. Naučila me je određenim pedagoškim metodama koje danas primenjujem u učionici.

U Đironi sam stekla nove prijatelje. Oni su mi pokazali da dobrih ljudi ima mnogo i da su na svakom koraku, a da je na nama hoćemo li ih primetiti ili ne. Nikako se ne slažem s klišeom kako je svet pun loših ljudi. Mislim da to govore oni koji su loši. S mojim novim prijateljima sam i dan-danas u kontaktu. Lepo je znati da na drugom kraju kontinenta neko misli na vas. Obožavam razglednice! Često mi ih šalju i ja ih šaljem njima.

Ovaj odlazak u Španiju omoućio mi je da upoznam svaki kamen grada Đirone. Moja španska porodica me je vodila svuda sa sobom, tako da sam videla razna skrivena mesta u istoimenoj oblasti. Prijatelji su me vodili na selo. Tamo sam probala nacionalno katalonsko piće koje se zove ratafia, a veoma je slične teksture kao naša orahovača, čak se i pravi od oraha, ali pored njega sadrži preko 40 vrsta različitog bilja. Takođe sam imala priliku da uživam u Barseloni, podeljenoj između Gaudijevog sna i migrantske krize. Taj grad vas zaista nauči da prihvatite različitosti, da prihvatite ono drugo i drugačije. Kada doživite luksuz i bedu u isti mah, prihvatite da to postoji i idete dalje.

Kada sve saberem i oduzmem, mogu da kažem da sam danas bogatija za jednu porodicu, za mnogo prijatelja i za jednu kulturu, za čitavo jedno AuPair iskustvo.

Koji bi bio tvoj savet onima koji žele ovako da otputuju u Španiju?

Postoje razni sajtovi preko kojih možete da tražite porodicu (i da ona traži vas). Ja vam preporučujem ovaj: https://www.aupairworld.com/en zato što sam ga koristila. Budite iskreni kada popunjavate profil. Sve ono što ne znate a kažete da znate, posle određenog perioda se primeti. Ne zaboravite da vi idete u Španiju ne da se provodite, nego da čuvate decu i da živite s njima. To je veoma odgovoran zadatak i nismo svi stvoreni za to. Za nekog je mnogo bolja opcija da uplati aranžman i ode na Majorku, nego da se pati sa decom ako to ne voli, da kasnije sebi napravi problem. Kada se dogovarate s porodicom, vidite da ostavite dovoljno vremena pre odlaska da nađete povoljne avionske karte. Ja sam se s mojom španskom porodicom dogovorila za okvirne datume, tako da sam mogla da  nađem povoljne letove. Nemojte nositi novu fensi garderobu, zato što idete da radite s decom. Spakujte stare stvari jer ćete se s klincima valjati po blatu, juriti po ulici, gađati hranom i tako dalje. 🙂

Za kraj, budite otvoreni! Budite radoznali! Budite nasmejani! Budite svesni da je Španija, koliko god nam se činila bliskom, kako mnogi misle, po mentalitetu, ipak jedan sasvim drugačiji svet od našeg. Dozvolite mu da vas osvoji.

Da li ovaj projekat ima loših strana i koje su?

Da, kao i svaki drugi poduhvat/projekat i ovaj ima svoje dobre i loše strane. Kao i svi mi, između ostalog. Mnogo toga zavisi od porodice koja vam zapadne. To vam je kao lutrija. Iako ste u kontaktu s njima pre nego što otputujete, istinski ih upoznate tek kada počnete da živite s njima. Tako je i njima kada biraju au pair-a. Neki ljudi imaju razvijenije sposobnosti da procene druge, ali u velikoj meri je to i stvar trenutka. Zbog toga sam ponela novac od kuće – kako bih mogla da se vratim ukoliko nešto krene po zlu.

Kada je džeparac u pitanju, minimalna nedeljna isplata iznosi 50 evra. Koliko će vas plaćati prvenstveno zavisi od ekonomskog statusa porodice i od regiona u kom se nalazite. Ponavljam da sam zaista imala sreće s mojom španskom porodicom. Dobijala sam od njih 80 evra nedeljno, a obaveze oko dece su mi u proseku oduzimale 20 sati nedeljno. Dakle, brinula sam o dva dečaka 4-5 sati u toku dana od ponedeljka do petka. Vikendom sam bila slobodna. A moja prijateljica je dobijala 50 evera nedeljno, nije imala slobodne vikende i čuvala je troje dece. Pritom, starijoj deci je držala časove engleskog. Sve što sam vam do sada navela je relativna stvar. Uvek možete da se dogovorite s porodicom oko uslova. Ono što je bedak u celoj priči jeste što ste daleko od svojih. Mnogi veruju da je život u stranoj državi dar od Boga samo zato što je ekonomski i socijalni standard bolji. Međutim, to je daleko od istine. Vi kao stranac, zauvek ćete biti stranac. I vaša deca će tamo biti stranci. Možda deca vaše dece neće biti, ali vi to nećete znati. Dotakla sam se ove teme zato što smatram da je značajna.

Đirona je jedan multikulturni i transkulturni grad. Imala sam prilike da upoznam ljude iz čitave Evrope i Severne Afrike koji su došli da žive tamo zbog boljeg životnog standarda. I mogu da vam kažem da svi imaju neku melanholičnu notu u svom pogledu, i svi jako pate za svojom zemljom i svojim ljudima. I ja sam patila. Budite sigurni da, ma koliko da vas prihvate (a sa sigurnošću tvrdim da sam se zaista osetila voljeno i prihvaćeno), vi ćete uvek biti stranac, pomalo njima, a mnogo više sebi.

Milica M.

2 Comment

    1. Drago nam je da Vam se intervju dopao! Milica je uspela da nam divno dočara celokupni proces. Pozdrav 😊

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.