);
Bilbao
Baskija Putovanja

Bilbao, od industrijskog centra do prestonice kulture

Poslednja stanica naše baskijske ture je Bilbao, grad koji je u poslednjih dvadesetak godina u potpunosti transformisan iz jednog prljavog, industrijskog centra u sinonim za dizajn i kulturu. Najveći grad Baskije je zahvaljujući viziji gradske vlasti dobio potpuno novo ruho, te uspešno prešao iz industrijske grane u turizam. Neka od najpoznatijih imena današnjice u svetu arhitekture i dizajna poput Frenka Gerija, Santijaga Kalatrave, Normana Fostera i Filipa Starka su bili angažovani da Bilbau udahnu novi izgled. Osim toga, Stari grad i rečna obala su očišćeni i uređeni, a kulinarska scena blista. Kako Bilbao još uvek nije prepun turista poput, na primer, Barselone,  pravi je trenutak za posetu. Na nas je ostavio sjajan utisak i nadamo se da ćemo ovim tekstom uspeti da ti prenesemo sve njegove čari.

Geografske odlike

Bilbao se nalazi na oko 20 km od Biskajskog zaliva, a kako je sa svih strana okružen manjim planinama i brdima njegovi žitelji ga od milja zovu Botxo, što u prevodu znači rupa. Važna geografska odlika grada je Bilbainski rijas (Ría de Bilbao), jedan vid rečnog ušća koje se formira kada je nivo reke u priobalnom delu niži od nivoa mora. Iz tog razloga more potopi deo rečne doline i ono što nam može izgledati kao reka, zapravo je mešavina morske i rečne vode koja podleže plimi i oseki. U slučaju Bilbaa radi se o rekama Ibaisabal i Nervion, kao i njihovim manjim pritokama neposredno pre ušća u Kantabrijsko more. Rijas je danas glavna arterija grada i deli ga na dva dela: Stari grad (Casco viejo) na desnoj obali i Proširenje (Ensanche) na levoj obali.

Kratak istorijski pregled

Bilbao je zvanično osnovao Dijego Lopes de Aro, glava imućne i uticajne porodice Lopes. Iz tog razloga se na grbu Bilbaa pojavljuju dva vuka (lat. lupus, šp. lobo = vuk). Od svog osnivanja grad je bio važna trgovinska luka, a glavne aktivnosti su bile izvoz kastiljanske vune i baskijskog gvožđa. Ova oblast je bogata gvozdenim rudama i njihovo vađenje je zaštićeno zakonom još od 1526.godine. Međutim, tek od druge polovine 19.veka dolazi do značajnog razvitka industrije gvožđa, a proces industrijalizacije je takođe bio praćen urbanističkim i demografskim razvojem. Biskaja sa središtem u Bilbau je na taj način postala jedna od najbogatijih regija Španije. Kao što smo već spomenule, krajem 20. veka, kao odgovor na ekonomsku krizu, počinje proces estetske, ekonomske i sociološke revitalizacije grada, čime je Bilbao 2010. godine sa punim pravom zaslužio nagradu Lee Kuan Yew World City Prize, poznatu i kao Nobelova nagrada za urbanizam.

Šta videti u Bilbau

I. Stari grad (Casco viejo)

1. Sedam ulica

Prva asocijacija na Stari grad su takozvane Sedam ulica (Siete calles), iako ih je prvobitno, u trenutku osnivanja grada, bilo samo tri (Somera, Artecalle i Tendería). Poznato je da su već sredinom 15.veka dodate još četiri ulice (Belosticalle, Carnicería, Barrencalle i Barrencalle Barrena) , te da je ovako nastalo jezgro bilo opasano zidinama. Imena su dodeljena u skladu sa prirodom baskijskog jezika koji je često doslovan. Tako, na primer, Somera znači Gornja ulica, Artecalle je Središnja ulica, a Carnicería je dobila ime po klanici koja se u njoj nalazila (carne = meso). Ovo srednjovekovno jezgro je sačuvano do danas bez većih promena, izuzev zidina koje su srušene u 19. veku kako bi grad mogao da se širi. Danas je oplemenjeno brojnim umetničkim radnjicama, buticima i kafićima divnog enterijera.

2. Pijaca Ribera (Mercado de la Ribera)

Nakon osnivanja grada, između sedam ulica, rijasa i crkve Svetog Antona postojao je prostor na otvorenom koji je bio politički, ekonomski i trgovinski centar Bilbaa. Ovo mesto, poznato kao Plaza Mayor (Glavni trg), vekovima je bilo centar svih dešavanja, poput procesija, pijaca i korida. Međutim, izgradnjom Novog trga (Plaza Nueva) i premeštanjem Skupštine grada, Plaza Mayor gubi na značaju i definitivno dobija ulogu pijace. Prvobitno jednostavnog izgleda, pijaca biva natkrivena krajem 19.veka, a 1929.godine se podiže nova zgrada u art deko stilu, čime Mercado de la Ribera dobija današnji izgled. Sa površinom od 10 000 m2 predstavlja najveću natkrivenu pijacu u Evropi, a osim tipičnih svežih namirnica i ostalih proizvoda koje možemo očekivati na jednoj pijaci, ovde nalazimo i mnoštvo barova sa sjajnom i povoljnom gastronomskom ponudom. Krcati stolovi, graja i odlični pintxos nude priliku da osetiš puls grada kroz ono što je Špancima sveto gotovo koliko i fudbal – hranu. Iza pijace se nalazi crkva Svetog Antona (Iglesia de San Antón) iz XV veka. Zbog centralnog položaja, bila je jedno od ključnih obeležja Bilbaa, pa je čak predstavljena na grbu grada zajedno sa istoimenim mostom koji se nalazi pored. Zapravo, ako posmatramo crkvu sa zadnjeg kraja pijace, pred nama se stvori slika identična onoj na grbu.

3. Trgovi

Jedna od centralnih tačaka starog dela grada je Plaza Nueva (Novi trg), tipični četvorougani španski trg koji se u većini gradova zove Plaza Mayor (Glavni trg). Međutim, Bilbao je izuzetak od ovog pravila. Kako je Glavni trg je već postojao na mestu gde danas stoji pijaca Ribera, novom trgu je moralo biti dodeljeno drugačije ime. Plaza Nueva je dom Kraljevske akademije baskijskog jezika Euskaltzaindia, institucije koja ima za cilj da proučava, reguliše i čuva baskijski jezik. Osim toga, jedno je od omiljenih mesta Bilbainaca za druženje uz odlične pintxos.

Plaza de Unamuno je još jedan trg vredan posete. Posvećen je cenjenom filozofu i piscu Migelu de Unamunu koji je rođen u Bilbau, ali je bio označen kao antibaskijac jer je smatrao da baskijski jezik nema budućnost. Iz tog razloga njegov lik i delo dugo nisu bili prihvaćeni u Baskiji, što se najbolje vidi kroz sledeću anegdotu. Naime, nakon što je na ovom trgu postavljena njegova bista, glava je više puta bila ukradena, a jednom prilikom je čak osvanula u kabinetu načelnika policije. Krivci nikada nisu uhvaćeni, a nakon više puta ponovljenog incidenta, bista je, kao trajno rešenje, podignuta na poprilično visok stub, gde i danas stoji. Ovde se nalazi i Museo Vasco (Arheološki, etnografski i istorijski muzej Baskije) koji je vredan posete ako želiš da saznaš nešto više o ovom narodu. Ulaz: 3€, četvrtkom besplatno.

4. Katedrala

Casco Viejo je udomio i katedralu (Catedral de Santiago) u gotičkom stilu, završenu početkom 16.veka. Nosi ime apostola Jakova (na španskom Santiago), jer jedan krak hodočasničkog Puta za Santijago (Camino de Santiago) prolazi baš ovuda.

5. Arenal i pozorište Arijaga

Na samom kraju starog dela grada, pored mosta Arenal koji povezuje Casco viejo i Ensanche, nalazi se pozorište Arriaga. U njemu je postavljen prvi telefon u gradu, ali mu je tada data malo drugačija primena od očekivane. U ovom slučaju, građani koji nisu mogli da priušte odlazak u pozorište, imali su opciju da se za par novčića uživo uključe u predstavu ili operu u trajanju od nekoliko minuta. Bilbainska verzija youtube-a s kraja 19.veka! U neposrednoj blizini se nalazi park Arenal koji ovo ime nosi po plaži koja je tu nekada postojala (arena=pesak). Odmah pored, na fasadi crkve Svetog Nikole (Iglesia de San Nicolas), možeš pronaći grb Bilbaa sa karakteristikama koje smo opisale. Osim toga, postavljena je i memorativna ploča povodom velike poplave iz 1983.godine na kojoj je jednom linijom obeležen nivo koji je voda dostigla. Tog 26. avgusta 1983. palo je oko 500 litara kiše po metru kvadratnom, pri čemu je naneta velika šteta, a tridesetak ljudi je izgubilo život.

II. El Ensanche (Proširenje)

Iako je staro jezgro grada u velikoj meri sačuvalo svoj prvobitni izgled, deo grada na levoj obali rijasa poznat kao El Ensanche (Proširenje) je prošao kroz veliki proces modernizacije. Čitava transformacija je otpočela izgradnjom muzeja Gugenhajm, te je poznata i kao „Gugenhajmski efekat“.

1. Muzej Gugenhajm

Ovaj muzej savremene umetnosti, projektovan od strane Frenka Gerija i otvoren 1997.godine, predstavljao je početak velike promene i u međuvremenu se pretvorio u jedan od kultnih simbola Bilbaa. Zgrada muzeja koja kombinuje kamen, titanijum i staklo je sama po sebi impresivno umetničko delo, a unutra krije 19 galerija sa gostujućim izložbama i stalnom postavkom. Ovde možeš pronaći dela najcenjenijih umetnika XX veka poput Endija Vorhola, Eduarda Ćiljide, Iva Klajna, Vilema de Kuninga i Kliforda Stila. Muzej je deo poznate fondacije Solomon R. Gugenhajm koja, osim u Bilbau, svoju bogatu kolekciju izlaže i u centrima u Njujorku, Veneciji, Berlinu, Helsinkiju i Abu Dabiju. Čuvar muzeja Gugenhajm u Bilbau je cvetna skulptura kuce „Puppy“. Iako je bilo predviđeno da ispred muzeja provede samo godinu dana, građani su toliko zavoleli Puppy-a da je organizovan protest protiv njegovog uklanjanja, te je on i danas omiljena maskota Bilbainaca. Ulaz u muzej: 13€, penzioneri i studenti 7,5€.

Pogledima teško promakne i ogromna skulptura pauka pod nazivom „Maman“ umetnice Luize Buržoe. Motiv pauka u njenim delima je posvećen majci i ima za cilj da ukaže na dvojnost njene uloge, predatorske i zaštitničke. Ovo se najbolje ogleda kroz niti paučine koje služe ne samo za hvatanje plena, već i za zaštitu jaja u vidu čaure. Osim toga, nakon osećanja strahopoštovanja koji ova skulptura isprva budi, posmatrači brzo postanu svesni i njene fragilnosti; paukove noge, koje poput nekog kaveza štite jaja, u kombinaciji sa nesrazmernom visinom odaju njenu ranjivost i krhost.

2. Centar Askuna (Azkuna Zentroa)

Ovaj stari vinski podrum je pod palicom Filipa Štarka i kroz projekat vredan 75 miliona evra pretvoren u multikulturni centar. U unutrašnjosti krije tri strukture od cigle koje stoje na ukupno 43 stuba, pri čemu svaki od njih odiše zanimljivim dizajnom. Ovaj centar poseduje bioskop, umetničku galeriju, biblioteku, kafiće, restorane i prodavnice, a kruna je bazen na krovu sa staklenim dnom koje se može osmotriti iz prizemlja zgrade. Askuna je jedan od najboljih primera modernizacije Bilbaa čiji dizajn nikoga ne ostavlja ravnodušnim, pogotovo iz razloga što spoljašnji izgled zgrade posetioce ne pripremi za iznenađenje koje ih čeka unutra. U blizini se nalazi i futurustička zgrada Sekreterijata za zdravstvo Baskijske vlade.

3. Kalatrava u Bilbau

Santijago Kalatrava, jedan od najpoznatijih španskih arhitekti, u sebi svojstvenom stilu je projektovao pešački most Zubizuri (Beli most) nadomak Gugenhajma. Most je bio meta kritika zbog svoje nepraktičnosti. Naime, zbog vlažne klime Bilbaa, prvi problem je bila jako klizava staklena površina koja je kasnije prekrivena neklizajućim slojem. Osim toga, smatralo se da bi most bio funkcionalniji kada se ne bi završavao na samom keju, već kad bi davao izlaz na jednu od prometnijih avenija koja vodi ka centru grada. Iz tog razloga su gradske vlasti prilikom izgradnje kula Isozaki nadomak mosta odobrile postavljanje dodatne pasarele koja vrši ovu funkciju. Ovo je čak dovelo do tužbe od strane Kalatrave zbog narušavanja intelektualne svojine i prava autora. Nakon više žalbi, arhitekti je dodeljena odšteta u iznosu od 30 000 evra, daleko manje od traženih 3 miliona, a pasarela na radost građana i dalje stoji. Kalatrava je projektovao i aerodrom u Bilbau koji izgledom podseća na pticu spremnu da poleti, te je poznat i kao „Golubica“ (La Paloma).

4. Ulica Gran Vía

Iako modernizovan, El Ensanche i dalje čuva eleganciju starih vremena. Ovo se najbolje može videti šetnjom kroz šoping zonu koju čine bulevar Gran Vía, te obližnje ulice sa znamenitim zgradama kao što su: Skupština provincije, Kafe Irunja, pozorište Campos Eliseos, železnička stanica La Concordia. Usput možeš videti i karakteristične ulaze u bilbainski metro projektovan od strane Normana Fostera. Građani im tepaju fosteritos, a izgledom podsećaju na velikog staklenog škampa.

5. Athletic Bilbao

Istorija ovog kluba krije par činjenica koje će, verujemo, biti zanimljive i onima koji nisu ljubitelji fudbala. Naime, ovaj sport su u Baskiju doneli engleski rudari i lučki radnici koji su radili u industriji gvožđa. Oni, zajedno sa baskijskim studentima koji su deo studija proveli u Engleskoj, 1902.godine osnivaju klub Vizcaya, koji godinu dana kasnije menja ime u Athletic Club de Bilbao. Smatra se da čak i tipični usklik navijača ovog kluba Alirón! potiče od engleskog all iron. Ovaj izraz su engleski rudari ushićeno uzvikivali kada bi pronašli rudu velike čistoće, jer je to značilo jednu dodatnu platu. Tako je gvožđe obeležilo i ovu sferu života Bilbainaca. Osim toga, Atletik Bilbao je poznat po svojoj politici da regrutuje samo igrače koji su rođeni ili odrasli u Baskiji. Ovaj stav kluba kasnije je proširen i na igrače koji su oformljeni u Baskiji. Inače, klub nikada nije ispao iz Prve španske lige. Od 2013. godine igra na novom stadionu San Mamés sa sofisticiranim sistemom osvetljenja spoljašnjih panela koji dozvoljava čak i prikaz animacija, te je još jedan primer modernog Bilbaa.

Gde jesti

Ako je nešto sigurno, to je da u Bilbau niko ne ostane gladan, pa čak ni oni najzahtevnijeg stomaka. Obeležja bilbainske kuhinje su već naširoko hvaljeni pinćosi, bakalar i vino txakoli. Naš savet su definitivno pinćosi, jer na ovaj način možeš probati više tipičnih jela u malim porcijama i kombinovati ih kako poželiš. Ovakav vid obedovanja je inače duboko ukorenjen u baskijskoj kulturi, a najbolji primer za to je takozvani txikiteo.

Txikiteo

Ćikiteo je stari baskijski običaj koji se sastoji u obilaženju više barova sa grupom prijatelja pri čemu se u svakom popije po jedna manja čaša vina (txikito) praćena, kako ne, konzumacijom ukusnih pinćosa. Tipična čaša txikito ima jako debelo dno tako da prima malu zapreminu vina, verovatno kako bi ćikiterosi uspeli da obiđu što veći broj barova u toku jedne večeri. Ove čaše se danas gotovo ne koriste, ali ih možeš naći u prodavnicama suvenira. Običaj je takođe bio i da se kusur koji  bi ostao od svake runde ostavi u tzv. txikiteroen kutxa (kutija ćikiterosa). Ovaj novac bi se potom donirao organizacijama koje su pomagale siromašnima. Ćikitear (popiti nekoliko vina) u Starom gradu je sjajan način da iskusiš pravu lokalnu atmosferu! Neki od najboljih barova su:

Gure Toki (Plaza Nueva) – naš predlog su teleća rebra sa algama na peni od krompira

Sorginzulo (Plaza Nueva) – naš predlog su pohovane lignje, verovatno najbolje u gradu

Bacaicoa (Plaza de Unamuno) – naš predlog je el chorizo al infierno (flambirana kobasica)

Pijaca Ribera – naš predlog je bar La Bodeguilla, specijalista za gildas (nude preko 30 vrsta, a grillo je naš favorit)

Sladokuscima savetujemo da posete poslastičarnicu Arrese.

Kako stići u Bilbao

Avio prevoz: Bilbao poseduje međunarodni aerodrom udaljen oko 20 minuta od grada.

Autobus: Dobro je povezan autobuskim prevozom sa Vitorijom i San Sebastijanom (45min-1h:15min), kao i sa manjim mestima unutar Baskije. Od Madrida je udaljen 4-4,5h.

https://www.alsa.com/en/web/bus/home

http://www.movelia.es/transicion_launion/ventaen.htm#

Voz: U Bilbao možeš stići vozom iz Madrida (5h) i Barselone (nešto manje od 7h), ali i iz Portugala i Francuske. Osim toga, i lokalna baskijska železnica je dobro razvijena. U planu je i brza linija do Madrida (2h) i Pariza (6h).

http://www.renfe.com/EN/viajeros/index.html (Španija)

https://www.sncf.com/en (Francuska)

http://www.euskotren.eus/es (Baskija)



Booking.com

2 Comment

  1. Bazen u Azkuna Zentroa je izgledao nestvarno na vrelom julskom danu. Nažalost, okolnosti su bile takve da nisam tada mogla da se malo osvežim. Sledeći put kad dođem u Bilbao sigurno ga neću preskočiti, kao ni ostale delove Azkuna Zentroa koja me je najviše oduševila! Hvala na još jednom divnom tekstu.
    Pozdrav, M

    1. Hvala na divnom komentaru! Slažemo se, svakako jedan od najjačih utisaka! Nadamo se da ćete vrlo brzo ponovo uživati u Bilbau, 😌 Pozdrav.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.