);
Svetkovine

Božić u Španiji

Praznici su period godine kada je nostalgija za domom kod nas koji živimo u tuđini verovatno najveća. Toliko puta postavljeno pitanje: „ Da li ti nedostaje Srbija?“ tada ima najveću šansu da dobije potvrdan odgovor. I koliko god da smo naviknute na život u Španiji, drugačiji običaji, datumi, mirisi koji se šire iz kuhinje, pa čak i klima odaju da nismo kod kuće. Božićna zvezda umesto badnjaka, turrón umesto sitnih kolača i decembar bez snega… Ove godine Božić i Novu godinu dočekujemo daleko od Srbije – jedna na krajnjem severu, u Vitoriji, a druga na krajnjem jugu, u Sevilji. Obe u Španiji, ali na oko 800 km udaljenosti, želimo da ti približimo ovdašnje praznične običaje, a naša prva tema je Božić.

1. Božićna zvezda (Flor de Navidad)

Već početkom decembra stiže prvi nagoveštaj da se Božić približava – biljka božićna zvezda postaje sastavni deo izloga, šankova, trpezarijskih stolova, radnih mesta. Crvena boja njenih listova, koji na prvi pogled izgledaju kao cvet, simbolizuje ljubav. Smatra se da je postala neizostavni deo božićne dekoracije jer njen oblik seća na zvezdu koja je vodila tri mudraca do mesta Hristovog rođenja, gde su mu se poklonili i darovali ga. Ova zvezda je danas poznata kao Vitlejemska zvezda, a odatle vodi poreklo i izraz zvezda vodilja.

2. Prikaz Hristovog rođenja (Belén)

U vreme Božića većina porodica svoj dom ukrašava jelkom (árbol de Navidad) i prikazom Hristovog rođenja. Iako nam jelka nije bila strana, prikaz rođenja je za nas predstavljao nepoznanicu. U Španiji poznat pod nazivom belén (Belén = Vitlejem), pesebre (jasle) ili nacimiento (rođenje), prikaz ovekovečuje scenu Hristovog rođenja i sastoji se od različitih figura ljudi i životinja, najčešće u pećini ili štali. Veličina varira od stonih verzija do prikaza u punoj veličini, ali svima je zajedničko prisustvo sledećih elemenata: beba Hrist, devica Marija, sveti Josif (Marijin muž), te u većini slučajeva vo i mula. Osim toga, mogu se dodati i scene različitih događaja koji su se odigrali neposredno pre i posle samog rođenja: blagovesti (anđeo javlja Mariji da će roditi Isusa), dolazak tri mudraca sa istoka, poklonjenje pastira i bekstvo u Egipat. Prikaz rođenja može biti izložen i u crkvama, kao i na ulici gde se ulaz ponekad plaća, a može zauzeti čitavu jednu prostoriju. Iako se radi o crkvenoj tradiciji, kreativnost je i ovde dopuštena, pa se tako mogu videti čak i prikazi napravljeni od lego kockica!

3. Božićne pesme (Villancicos)

U toku kićenja jelke i postavljanja scene rođenja, oni koji drže do običaja slušaju božićne pesme (villancicos) čija je tematika povezana sa Hristovim rođenjem. Pevaju se, takođe, i u toku samog Badnjeg dana i Božića. Villancicos danas predstavljaju poseban muzički žanr, a tokom istorije su se često prenosili sa kolena na koleno, te su autori nekih od najpoznatijih pesama do danas nepoznati. U ovo doba godine tradicionalni villancicos, ali i neki američki božićni hitovi, mogu se čuti u prodavnicama, supermarketima i tržnim centrima, gde upotpunjuju božićnu atmosferu. Neki od najpopularnijih su: Marimorena, Blanca NavidadLos peces en el rio, Burra rin rin

4. Božićni ručkovi/večere (Comidas/cenas de Navidad)

Nije kao da Špancima treba povod za druženje, ali u decembru postoji običaj da se organizuju božićni ručkovi/večere u restoranima ili barovima. Ova okupljanja mogu biti u društvu prijatelja, kolega sa posla ili fakulteta, cimera, društva iz teretane ili bilo kog kolektiva čiji su deo. Tako jedan prosečan Španac može bez problema stići do cifre od 3-4 božićna ručka/večere, te januar dočekuje nešto lakšeg novčanika, a težeg stomaka. Ugostitelji uglavnom koriste ovu tradiciju, te u decembru nude posebne božićne menije za grupe čija cena vrlo lako dostiže 30-40 evra po osobi, mada kvalitet ili, pak, količina ponuđene hrane nije uvek na zavidnom nivou.

5. Božićna lutrija (La Lotería de Navidad)

Božićna lutrija u Španiji ima tradiciju dugu preko 200 godina, a odigrava se svakog 22. decembra pre podne. U igri je 100 000 kombinacija, a izvlačenje traje preko 3 časa jer se koristi sistem od dva bubnja. Naime, iz jednog se izvlači dobitna kombinacija, a iz drugog nagrada. U izvlačenju učestvuju deca iz škole San Ildefonso koja pevaju kako izvučene brojeve, tako i osvojenu sumu. Maltene cela Španija prati izvlačenje, a ako neko i zaboravi da se uključi u prenos, zvuk pevanja dece koji stiže iz komšijskih domova je tu da ga podseti. San je, naravno, osvojiti glavnu nagradu el gordo koja iznosi 4 miliona evra po seriji. Svaka serija dolazi u deset identičnih tiketa (décimo), te bi za osvajanje celokupnog iznosa bilo potrebno kupiti svih deset desetina, pri čemu svaka košta 20 evra. Poput božičnih ručkova i večera i ovde postoji običaj da se lutrija igra u različitim kolektivima, pa tako, na primer, kolege sa posla često zajedno kupe jedan ili više tiketa. Zanimljivo je da je u toku Španskog građanskog rata svaka od dve zaraćene strane imala zasebno izvlačenje.

Kako izgleda izvlačenje glavne nagrade pogledaj ovde.

6. Božićna trpeza

U Španiji se glavno porodično okupljanje dešava na Badnje veče, 24. decembra. Tada porodica večera i dočekuje Božić zajedno. Međutim, pre same večere mnogi će iskoristiti popodne da se nađu sa prijateljima, pa neka te prepuni barovi i ulice ne iznenade. Što se trpeze tiče, nema nekog određenog pravila o tome šta će se na njoj naći. To mogu biti riba, morski plodovi ili meso uz različita predjela, pri čemu je trpeza veoma bogata i složenija nego obično. Ono što jeste karakteristično za Božić jesu slatkiši: turrón (poreklom iz oblasti Alikantea), polvorones i mantecados (poreklom iz Andaluzije), kao i marcipan (najpoznatiji je onaj iz Toleda). U decembru supermarketi budu preplavljeni ovim božićnim poslasticama, a naš favorit je definitvno turrón sa tradicijom dugom pet vekova. Tradicionalno se pravi od meda, šećera, badema i belanceta i dolazi u 2 oblika: duro (tvrdi) i blando (meki). Iako danas postoje najrazličitije vrste turona, poput onog sa pistaćima, kafom, kokosom, itd., duro i blando su i dalje najpopularniji. Kada je reč o polvorones i mantecados, smatra se da oni svoj nastanak duguju višku svinjske masti i pšenice u Andaluziji u XVI veku. Kao jedno od rešenja nastaju ovi kolači čiji su zajednički sastojci mast, brašno i šećer. Glavna razlika je što polvorones uvek sadrže mleveni badem, a mantecados jaje. Nedostatak jaja čini da polvorones budu jako trošni po čemu su i dobili ime (šp.polvo = prašina).

Katolički Božić je već iza ćoška, a i mi, stranci u Španiji, neke običaje rado usvajamo. Tako je, na primer, jedan božični ručak već iza nas, a sa kolegama željno iščekujemo 22. decembar sa nadom da će el gordo završiti baš u našim džepovima.

2 Comment

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.