);
Andaluzija Putovanja

Detaljni vodič kroz Sevilju

Prestonica Andaluzije, grad kojim su koračali velikani poput Servantesa, Kolumba i Velaskesa, grad neverovatne istorije i ulica posebnog kolorita, grad flamenka, opere, narandži, vašara i kočija, grad ponosit i veličanstven. Putujemo u Sevilju! U prošlom tekstu smo pisale o njenoj istoriji i brojnim zanimljivostima, a danas je tu detaljni vodič kroz grad.

Šta videti

1. Unesko trio u centru grada (Alkasar, Katedrala i Arhiv Indija)

U krugu od svega nekoliko desetina metara nalaze se tri najvrednije građevine Sevilje koje su upisane na Uneskovu listu svetske baštine.

Alkasar (kraljevski dvorac) (Real Alcázar de Sevilla) je najstarija kraljevska rezidencija u Evropi i dalje u upotrebi. To znači da španska kraljevska porodica još uvek ovde može da odsedne kada se nalazi u Sevilji. Podignut je na ostacima starog mavarskog zamka, od koga je ostao samo jedan mali deo. Za današnji izgled uglavnom je zaslužan Pedro I (XIV vek, poznat i kao Surovi ili, pak, Pravedni). Ovaj vladar je bio u dobrim odnosima sa emirom Granade, pa je za izgradnju unajmio mavarske graditelje Alambre i majstore iz Toleda. Rezultat su kitnjaste arabeske i ornamenti koji prekrivaju svodove i lukove u unutrašnjosti, a mnogi ovo zdanje upoređuju upravo sa Alambrom. Međutim, mogu se videti i likovi ljudi (nedozvoljeno u islamu), što odaje da se ipak radi o stilu mudehar – mešavini mavarskog i hrišćanskog. To ne umanjuje njegovu lepotu, te preporučujemo da se prepustiš čulima i uživaš. Ova palata poseduje i divne vrtove u kojima se nalazi jedan od retkih primeraka hidrauličkih orgulja. Ulaz 11.5€, studenti do 25 godina starosti i penzioneri 2€, besplatno za decu mlađu od 16 godina, kao i subotom u popodnevnim časovima uz prethodnu rezervaciju na https://realalcazarsevilla.sacatuentrada.es.

Praktični savet: Ukoliko ne želiš da provedeš nekoliko sati čekajuči u redu na ulaz, kartu kupi na vreme putem gore navedene internet stranice. Za posetu planiraj barem 2h.

Seviljanska katedrala (La Catedral de Santa María de la Sede) najveća je gotička crkva na svetu, a ukupno gledajući treća najveća hrišćanska crkva. Podignuta je na mestu gde se nekada nalazila džamija, od koje je danas sačuvano Dvorište narandži kao i čuvena Hiralda– nekadašnji minaret koji je kasnije pretvoren u zvonik. Trik za razlikovanje ova dva dela jeste u korišćenom materijalu, pa je tako mavarski deo građen u cigli, a hrišćanski u većim kamenim blokovima. U svojoj unutrašnjosti katedrala čuva vredna umetnička dela, impozantni retabl ukrašen zlatom i Kolumbov grob koji ima veoma zanimljivu simboliku. Naime, na leđima ga nose četiri figure: prednje dve predstavljaju Kastilju i Leon čija je kraljica Isabela oduvek verovala u Kolumba i odlučila da finansira njegov put ka zapadu, te ove figure stoje uzdignute glave; zadnje dve predstavljaju Aragon i Navaru i stoje pognute glave, jer je njihov kralj i Isabelin muž Fernando sumnjao u Kolumbov plan. Pored nogu figure koja predstavljala Kastilju nalazi se proboden nar, kao simbol osvajanja Granade (granada=nar).

Ukoliko odlučiš da posetiš katedralu, obavezno se popni na Hiraldu sa čijeg vrha se pruža neverovatan pogled na grad. Do vrha ne vode stepenice, već jedna staza pod nagibom, jer su se Mavari peli na konjima ili magarcima da bi pozvali na molitvu .

Pogledu teško može promaći i da je katedrala okružena lancima, a za to postoje dva moguća objašnjenja. Prvo je da su lanci predstavljali granicu između crkvene i svetovne vlasti, pa su oni koji su hteli da izbegnu zatvorsku kaznu bili bezbedni iza njih. Međutim, tamo ih je čekala inkvizicija i mogućnost da budu osuđeni za jeres. Prema drugoj verziji, crkvenim zvaničnicima su smetali trgovci koji su se ispred okupljali i nudili svoju robu, ponekad čak i roblje. Postavljanje lanaca je bio neuspeli pokušaj da ih udalje od katedrale. Na kraju je španski kralj morao da reaguje i da na insistiranje crkve krajem XVI veka podigne trgovačku kuću tik pored, a u njoj se danas nalazi Glavni arhiv Indija.

Ulaz u katedralu 9€, za studente mlađe od 25 godina i penzionere 4€, besplatno za decu ispod 14 godina i ponedeljkom po podne uz prethodnu rezervaciju na https://articketing.vocces.com/. Imaj na umu da je besplatnu ulaznicu potrebno rezervisati dosta unapred.

Praktični savet: ulaznica uključuje posetu katedrali sa Hiraldom i Crkvi Spasitelja (Iglesia del Divino Salvador) i može se kupiti na oba mesta. Dakle, ako je u katedrali gužva za ulaznice, prošetaj do Crkve Spasitelja. Takođe, karte uvek možeš kupiti online na gore navedenom sajtu.

Glavni arhiv Indija (Archivo General de Indias) je osnovan krajem XVIII veka i predstavlja mesto na kome se čuva celokupna dokumentacija vezana za otkriće Amerike. Priča se da bi dokumenti, poređani u pravu liniju, zauzeli više od devet kilometara i da jedna osoba ne bi mogla da pročita sve ni za nekoliko života. Među najvrednijim su:

  1. Ugovor iz Santa Fea između Kolumba i Katoličkih kraljeva (kojim oni pristaju da finansiraju njegovu ekspediciju, te kojom se definiše podela bogatstva i vlasti u slučaju otkrića novih teritorija).
  2. Sporazum iz Tordesiljasa između Portugala i Španije (sklopljen je nakon prvog Kolumbovog puta i njime se određuje linija podele Novog sveta; zahvaljujući ovom dokumentu je današnja teritorija Brazila pripala Portugalu).

Ulaz je besplatan.

2. Četvrt Santa Krus (Barrio de Santa Cruz)

Predstavlja poslednju od tri jevrejske četvrti koje su postojale u Sevilji, a danas je to pravi mali lavirint uskih ulica i trgića ispunjen simpatičnim radnjama i restoranima. Inače, Jevreji su u najboljim godinama činili trećinu stanovništva Sevilje. Preporučujemo ti da se izgubiš u uličicama ove četvrti, potražiš osveženje u nekoj od prelepih bašti, te da obavezno posetiš Zelenu ulicu (Calle Verde) i crkvu Santa María la Blanca podignutu na mestu nekadašnje sinagoge (ulaz besplatan).

3. Španski trg, Park Marije Lujze i Američki trg (Plaza de España, Parque de Maria Luisa y Plaza de América)

Uprkos jakoj konkurenciji u vidu katedrale i kraljevskog dvorca, Španski trg je za nas ipak zaštitni znak Sevilje i mesto koje je čini jedinstvenom. Izgrađen je, zajedno sa paviljonima posvećenim latinoameričkim zemljama, za potrebe Iberoameričkog sajma održanog 1929. godine kao poslednji pokušaj poboljšanja odnosa sa nekadašnjim kolonijama. Za njegovu konstrukciju su korišćeni tipični andalužanski elementi: cigla, pločice, drvo, stubovi i kovano gvožđe. Kako je posvećen Španiji, trg je simbolično sa tri strane okružen kanalima kao što je Španija okružena morima. Osim toga, sadrži 48 klupa, od koje svaka simbolizuje po jednu špansku provinciju. Poređane su po abecednom redu i na svakoj je predstavljen jedan od važnih istorijskih događaja tog dela Španije. Jedino Sevilja nema svoju klupu, već grb na četiri mesta. Impozantan i velelepan, verujemo da će i tebe ovaj trg ostaviti bez daha. Ako imaš sreće, zateći ćeš nekog gitaristu koji svojom melodijom upotpunjuje atmosferu ili, možda, nekog flamenko igrača. Takođe se možeš provozati čamcem po kanalima ili obrnuti krug kočijama.

Naslonjen na Španski trg, nalazi se prostrani Park Marije Lujze. Ovaj teren je nekada činio privatne vrtove palate San Telmo i pripadao vojvodi i vojvotkinji de Monpansje, a kasnije je poklonjen gradu. Njegovi drvoredi, fontane, jezerca i cvetne aleje čine ga savršenim mestom za predah gde Seviljanci vole da provedu nedeljno popodne. Na samom kraju parka se nalazi Američki trg, takođe izgrađen 1929.godine. Na njemu su smešteni Arheološki i Etnološki muzej, a predstavlja dom i nezaobilaznim belim golubovima sa kojima se deca zabavljaju do iznemoglosti. Kažu da svaki Seviljanac ima bar jednu sliku iz detinjstva sa njima.

4. Zgrada Rektorata Univerziteta u Sevilji

Nekadašnja fabrika duvana i glavna scenografija čuvene opere „Karmen“, danas je pretvorena u zgradu Rektorata. Ipak, duh prošlih vremena je i dalje prisutan u vidu starih natpisa kojima su u fabrici bile obeležene prostorije. Njih možeš uočiti iznad mnogih ulaznih vrata. Osim toga, zgrada je sa tri strane okružena rovovima koji su imali ulogu da lopovima otežaju put do skupocenog duvana. Fabrika je takođe imala i tamnice u podrumu za sve one koje bi bili uhvaćeni u krađi, makar se radilo i o samim radnicima. Ulaz besplatan.

5. Palata San Telmo (Palacio de San Telmo)

Ova palata se može pohvaliti uzbudljivom istorijom i različitim namenama: od pomorske škole, preko glamurozne rezidencije vojvoda de Monpansje, pa do Predsedništva Vlade Andaluzije. Definitivno je vredna posete, ali imaj na umu da je za javnost otvorena samo određenim danima (uglavnom četvrtkom i subotom). Poseta je na španskom jeziku sa vodičem koji će te uz zanimljivu priču sprovesti kroz najbitnije delove zdanja  – sobu gde zaseda vlada, gde se primaju zvanice, brojne salone i kapelu. Svoje mesto možeš rezervisati putem sajta: http://www.juntadeandalucia.es/presidencia/santelmoabierto/index.php?event_id=3

Ulaz besplatan.

6. Gradska skupština (Ayuntamiento)

Današnji izgled je Gradska skupština dobila tek u XX veku kada je proširena za dve trećine. Ukoliko je posetiš, unutra možeš videti originalni deo zgrade iz XVI veka. Međutim, njena kitnajsta fasada takođe odaje da je zgrada podignuta u različitim razdobljima. Naime, originalni levi deo se karakteriše finim radom u plateresknom stilu (estilo plateresco). Kada je zgrada nadograđena, prvobitno je ovaj stil kopiran, a onda je prevladalo mišljenje da se nova gradnja mora jasno razlikovati od izvorne (upotrebom različitog materijala ili boje, na primer). Nakon toga, kopiranje kitnjastog rada je zaustavljeno, pa desna strana danas izgleda u potpunosti drugačije. Fasada krije i lik Grejs Keli, čija je pojava na Aprilskom vašaru u Sevilji ostavila toliko jak utisak na jednog od skulptora da je ovekovečio na svom radnom mestu. Zgrada sa obe strane poseduje i balkone na kojima fudbaleri Betisa i Sevilje proslavljaju osvajanje trofeja –  Betis okrenut ka Novom trgu, a Sevilja ka Trgu San Francisco.

Poseta je moguća uz prethodnu rezervaciju na https://casaconsistorialsevilla.sacatuentrada.es/es/entradas/visita-guiada-casa-consistorial. Ulaz 4€, subotom besplatno, uz zvaničnog vodiča na španskom jeziku.

7. Kej i Trijana

Ako kreneš iz centra ka keju, put te vodi preko pomalo skrivenog Trga Kabildo (Plaza del Cabildo) i Kapije ulja (Postigo del Aceite), jednog od svega tri preostala ulaza u grad u vreme kada je Sevilja bila opasana zidinama. Izlazak na obalu Gvadalkivira je pravo osveženje. Duž šetališta možeš videti Zlatnu kulu (Torre del Oro), nekadašnju mavarsku osmatračnicu, a danas pomorski muzej, zatim Arenu sa borbu sa bikovima (Plaza de Toros) i, na kraju, Most Isabele II, poznatiji kao Puente de Triana. Kada je podignut u XII veku, ovaj most je bio pontonski i prostirao se na plutajućim čamcima. Tek sedam vekova kasnije, gradi se most stabilne konstrukcije kakav danas poznajemo. Sa druge strane mosta čeka te Trijana, naselje koje, iako pripada Sevilji, nudi potpuno drugačiju atmosferu, pa i njeni stanovnici često ističu da su Sevilja i Trijana dva različita grada. Nas ova situacija neodoljivo podseća na Zemun i Beograd, pogotovo što u oba slučaja reka predstavlja prirodnu granicu. Trijana je kroz istoriju bila naselje mornara i Roma, a danas je poznata po flamenko kulturi i keramici. Vreme ovde kao da sporije teče, ljudi su neposredniji, atmosfera opuštenija, a ne nedostaje ni dobre hrane. Tačke od interesa u ovom delu grada su: Zamak Svetog Đorđa (Castillo de San Jorge) – nekadašnje sedište inkvizicije, pijaca (Mercado de Triana) koja se nalazi tik iznad zamka i Muzej keramike (Centro Cerámica Triana). Ipak, preporučujemo da duh Trijane osetiš pre svega na njenim ulicama i u njenim barovima.

8. Seviljanske pečurke (Las Setas de Sevilla poznate i kao Metropol Parasol)

Ova građevina je završena 2011. godine i smatra se najvećom drvenom konstrukcijom na svetu. Podignuta je u cilju renoviranja trga na kom se nalazi i mada je izazvala mnogo negodovanja, Seviljanci su je na kraju ipak prihvatali. Sa popularnih „pečurki“ se pruža sjajan pogled na grad, a nama se čak možda i više sviđa noću. Osim panorame grada, noću možeš posmatrati i zvezde, a pažnju posebno privlače brojne crkve koje visinom odudaraju od ostalih zgrada. Inače, jedan od prvih utisaka koja je Sevilja ostavila na nas je bio upravo ogroman broj crkava i manastira koje poseduje. Zaista se čini se da su na svakom ćošku. Kasnije smo došle do podatka da je Sevilja, posle Rima, grad sa najvećim brojem katoličkih hramova na svetu. Ulaz 3€.

9. Pilatova kuća (Casa de Pilatos)

Sevilja se nakon otkrića Amerike pretvorila u jedan od najbogatijih gradova sveta, te ne čudi što  poseduje brojne palate. Pilatova kuća je sjajan primer iz XVI veka, a ime je dobila nakon što se njen vlasnik Don Fadrike (markiz od Tarife) vratio sa hodočašća u Jerusalimu. Palata kombinuje renesansu, mudehar i barok, a dekorativne pločice (azulejos) su verovatno njen najfascinantniji element. Ulaz 10€; subotom nakon 15h besplatno za građane EU, ali imaj u vidu da nije moguće prethodno rezervisati, već da se mora doći ranije i čekati u redu.

10. Flamenko spektakl

Flamenko je umetnički žanr nastao u Andaluziji kao rezultat mešanja različitih kultura, pre svega romske, mavarske i jevrejske. Poseta Sevilji ne bi bila potpuna bez odlaska na jedan od brojnih flamenko nastupa. Naša preporuka je Muzej flamenka koji, osim interaktivne izložbe, u popodnevnim i večernjim satima otvara i svoju binu: https://tickets.museodelbaileflamenco.com/?lang=en

11. Izgubi se u Sevilji

Šetaj, lutaj, istražuj, izgubi se u lavirintu seviljanskih ulica i trgova. Čitav grad je poput jednog velikog muzeja na otvorenom, pa verujemo da ćeš naići na neku skrivenu oazu koju mi još uvek nismo otkrile.

Za one koji imaju više vremena

1. Naselje Makarena (Macarena)

Na severnoj strani grada nalazi se još jedna zanimljiva četvrt u kojoj možeš videti:

Parlament Andaluzije – zgrada je podignuta kao bolnica (Hospital de las Cinco Llagas) u drugoj polovini XVI veka i tu namenu je imala sve do 1972.godine. Nakon renoviranja, postaje sedište Parlamenta Andaluzije 1992.godine. Poseta je moguća od septembra do juna uz prethodnu najavu telefonom (+34) 954 59 59 29 ili mejlom visitasguiadas@parlamentodeandalucia.es

Ostatke zidina grada – ovde se nalazi najbolje sačuvan deo zidina zajedno sa jednom ulaznom kapijom (Puerta de Macarena)

Baziliku Svete Makarene (Basílica de la Macarena) – nalazi se odmah pored zidina i jedan je od vrednijih crkvenih objekata u Sevilji.

Ovde takođe možeš jesti najbolje ćurose u gradu (Kiosco de calentitos Macarena)!

2. Alameda de Hércules

Ova prostrana promenada se nalazi između centra grada i Makarene. Na njenim krajevima možeš videti po dva stuba sa Herkulom, koji je mitski, i Julijem Cezarom koji je istorijski osnivač grada. Alameda je posebno živa u večernjim satima zahvaljujući brojnim barovima, restoranima i mestima za izlazak.

3. Ostale palate

Osim Pilatove kuće, u Sevilji možeš posetiti i ostale aristokratske palate poput: Palacio de las Dueñas u kojoj živela vojvotkinja od Albe, jedna od omiljenih seviljanskih ličnosti ili, pak, Palacio de Lebrija.

4. Italika

Na svega desetak kilometara od Sevilje nalaze se ostaci nekadašnjeg rimskog naselja odakle su potekli rimski carevi Trajan i Hadrijan. Očuvana je vredna kolekcija mozaika i jedan od najvećih amfitetara Rimskog carstva sa kapacitetom od oko 20 000 ljudi.

5. Aire Ancient Baths

Ljubiteljima spa centara preporučujemo ovaj hamam u mudehar stilu. Uključuje bazene sa vrućom, mlakom i hladnom vodom, te parno i slano kupatilo. U ponudi su različiti paketi masaža i tretmana. Iskustvo je jedinstveno! https://beaire.com/es/aire-ancient-baths-sevilla

Najzanimljiviji muzeji

  1. Muzej lepih umetnosti (Museo de Bellas Artes) – jedna od najznačajnih galerija u Španiji u čijoj se kolekciji nalaze i dela Velaskesa i Murilja, dva velikana španskog slikarstva koji su rođeni u Sevilji. Ulaz 1,5€.
  2. Arheološki muzej (Museo Arqueológico) – pravo mesto za ljubitelje istorije i arheologije. Ulaz 1,5€, besplatno za EU državljane.
  3. Muzej flamenka – već pomenuto mesto gde se možeš upoznati sa istorijom ovog umetničkog pravca.

Kada ići

Sevilja je jedan od najtoplijih gradova Evrope sa velikim brojem sunčanih dana. Letnji period zato treba izbegavati. Najbolji period za posetu je rano proleće (mart i april) kada cvetaju narandže i održavaju se dve važne proslave – Aprilski vašar i Velika sedmica. Ipak, iako je Velika sedmica doživljaj za sebe, imaj na umu da je grad u potpunosti blokiran u tom periodu i da je kretanje veoma otežano. Oktobar i novembar su takođe dobar izbor. Sevilja nikad u potpunosti ne skida zeleno ruho, čak ni zimi.

Gde jesti

Barovi, barovi i još barova! Grad je prepun starinskih mesta sa autentičnom atmosferom i dobrom hranom. Neka te gužva, dovikivanje i stajanje ne uplaše; Seviljancima je to sasvim normalna pojava. Tapasi se ovde naplaćuju, ali su porcije izdašnije i sjajna su prilika da isprobaš nekoliko jela. Pršuta, sir, riba i morski plodovi ili, pak, dobra svinjetina (carrillada, solomillo)… teško je ostati gladan. Naša preporuka za špansku kuhinju su:

  1. El Rinconcillo – bar osnovan davne 1670. godine i legendarno mesto u gradu. Poznati su po jelu od spanaća i leblebija (ukusnije nego što se može pretpostaviti). Inače, konobari na stolu kredom zapisuju cene svega što naručiš, u duhu starih vremena.
  2. Los Coloniales – sve je sjajno
  3. Bodega Mateo Ruiz – još jedan autentičan bar, proslavljen po bakalaru. Među Seviljancima je poznatiji kao „El mudo“ („nemi“) – vlasnik je gluv i ne govori.
  4. Bodega Santa Cruz (iliti „Las Columnas“) –  obavezno probaj montadito de pringá!
  5. Mariscos Emilio – najbolja ruska salata u Sevilji (inače se dosta služi kao tapas svuda u Španiji)
  6. Las Golondrinas/Blanca Paloma– prava mesta ukoliko ogladniš u Trijani
  7. El Tremendo – lociran u Makareni
  8. Bodeguita Antonio Romero – „el piripi“ je njihov zaštitini znak, a predstavlja mali sendvič sa slaninom, kačkavaljem, svinjskim fileom, paradajzom, majonezom i tajnim sastojkom. Nas nije baš toliko oduševio, ali ukusi su različiti.
  9. La Fiorentina – najbolji sladoled u Sevilji, zimi ne radi. Ponose se upotrebom samo prirodnih sastojaka i velikim izborom ukusa koji su u najmanju ruku intrigantni. Da li ste ikad probali sladoled od ruzmarina ili od narandžinog cveta ili, pak, od slatkih prženica?
  10. Kiosco de Calentitos Macarena – ah ti ćurosi… Inače, u Sevilji možeš probati dve varijante – tanje od krompira (churros de papa) i one deblje klasične koji se prave od brašna.
  11. Taberna Antonio Peregil – ovde možeš probati vino od narandže (više podseća na liker).

Naš utisak za kraj

Sevilja je u nama izazvala neki čudan osećaj poštovanja. Poštovanja za njenu istoriju, za veliku ulogu koju je odigrala u otkriću Amerike, za njene impozantne građevine koje tu istoriju pripovedaju. Ona je danas ekonomski centar juga Španije i to se vidi; u njoj je sve nekako veće i prostranije, a poslovnih prilika je više. Pa opet, nije izgubila svoj šarm. Obojena je hiljadama boja koje posebno zrače za vreme vašara. A Seviljanci? I oni joj daju posebni pečat. Glasni, srdačni i beskrajno zabavni, ubediće te (ili barem pokušati) da je Sevilja najbolji grad na svetu i tu sa njima nema rasprave. A da li je, prepuštamo ti da sam(a) otkriješ.

2 Comment

  1. Ne znam znaju li ljudi koliki trud stoji iza ovakvih tekstova?! Neka svako pokusa da da napise jedan -dva suvisla pasusa pa … videce. Svaka cast devojke! Odlican ste tim : )) Prelepi su vasi putopisi. Hvala. : )))))

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.