);
Drugi pišu Kako u Španiju

Erasmus razmena: Dijanino iskustvo

Kako si saznala za Erasmus program i zašto si odlučila da se prijaviš?

Za Erasmus program sam saznala preko starijih kolega koji su bili u Granadi na studentskoj razmeni. S obzirom na to da nikada pre nisam bila u Španiji, a u želji da zaista upoznam tu kulturu o kojoj sam učila prethodnih godina, odlučila sam da se prijavim.

Kako izgleda proces prijave i šta je po tvom mišljenju presudno prilikom odabira kandidata? CV, prosek, motivaciono pismo ili nešto drugo?

Prijavljivanje se vrši preko platforme MobiON, gde i kačite svu potrebnu dokumentaciju – od transkripta ocena i potvrde o studiranju do motivacionog pisma i biografije. Mislim da je prosek i dalje najvažnija stavka prilikom prijavljivanja, s obzirom na to da vaša katedra vrši selekciju, pa tako samo oni odabrani kandidati bivaju prosleđeni Rektoratu, a zatim i stranom univerzitetu. Naravno, to ne znači da studenti sa slabijim prosekom ne treba da se prijavljuju, već da će oni sa višim prosekom imati prednost. U svakom slučaju, želela bih da napomenem da ne treba tako lako odustajati i da se vrlo često i ne zna koliko stipendija nudi strani univerzitet, pa se dešava da veći broj studenata dobije priliku za studiranje u inostranstvu nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Najbolje je ne razmišljati o broju prijavljenih kandidata, već jednostavno sakupiti svu potrebnu dokumentaciju i prijaviti se.

Kako je izgledala organizacija puta i da li ti je bilo teško da pronađeš mesto za život?

„Najstresniji“ deo organizacije puta bio je upravo dobijanje vize, s obzirom na to da sam na nju čekala oko mesec dana, a uvek postoji neka doza straha da vam je neće odobriti. Što se tiče traženja smeštaja, u mom slučaju je to bilo i više nego lako, imajući u vidu da je grupa mojih kolega već bila u Granadi na razmeni i to u zimskom semestru, tako da smo se koleginice i ja, koje smo se prijavile za letnji semestar, uselile u taj isti stan. Moram priznati da smo baš imale sreće. Međutim, pošto je Granada studentski grad, nalaženje povoljnog smeštaja i ne predstavlja neki problem.

Koliko podrške si dobila po dolasku na strani univerzitet?

Svi profesori, ali i drugi zaposleni na Univerzitetu bili su izuzetno ljubazni i uvek raspoloženi da nam pomognu. Neki od profesora su bili svesni toga da smo studenti na razmeni, pa nisu bili toliko striktni prilikom ocenjivanja, dok drugi to nisu uzimali u obzir, što im i ne zameram, jer je kvalitet nastave bio na visokom nivou, pa je svako ko je redovno posećivao predavanja, mogao sa lakoćom da spremi sve ispite.

Da li se sistem nastave umnogome razlikuje u poređenju sa Srbijom? Koje su prednosti, a koje mane?

Sam sistem nastave nije preterano različit. Međutim, ono što mi je privuklo pažnju je upravo interakcija na časovima. Naime, oduševljavala me je atmosfera na predavanjima, gde su se studenti aktivno uključivali u svaku diskusiju i potpuno spontano polemisali o najrazličitijim temama. To je ono što, po mom mišljenju, fali našem obrazovnom sistemu – više profesora koji će podsticati studente da kritički pristupaju svemu i iznose svoje mišljenje, a ne da od njih prave pasivne slušače, koji i ne umeju da razmišljaju mimo naučenog. Takođe sam stekla utisak da naši studenti mnogo više čitaju, ali da Španci, iako se bave manjim brojem knjiga, to rade temeljnije i sa razumevanjem.

Da li su ti položeni ispiti priznati na maternjem univerzitetu?

Nažalost, nisu mi bili priznati svi ispiti iz razloga što na Univerzitetu u Granadi nisam uspela da pronađem sve ekvivalente za predmete na matičnoj katedri. Predmeti za koje nisam imala ekvivalente priznati su mi samo kao fakultativni. Zbog toga sam, po povratku iz Granade, morala da polažem i mnoge druge predmete sa svog fakulteta kako bih mogla da diplomiram. Veliki je problem što mnogi studenti odustaju od mobilnosti upravo iz ovog razloga – ne žele da se vrate u Srbiju gde ih čeka gomila drugih predmeta koje moraju da ispolažu u što kraćem roku. Zato radije i biraju da ostanu ovde kako kasnije ne bi morali da prolaze kroz pritisak intenzivnog učenja i napornog spremanja tih zaostalih ispita. I to je njihova najveća greška! Jer tek kada se vratite sa razmene puni utisaka, shvatite da ono što vas čeka nije ništa u poređenju sa onim što ste proživeli, i tada, puni energije i entuzijazma, čak i lakše položite sve te ispite, ma koliko god da se radi o nekom velikom broju.

Kako izgleda studentski život u Granadi? Da li je stipendija dovoljna da pokrije troškove?

Studentski život u Granadi je definitivno jedan od najbezbrižnijih perioda u mom životu. Ne samo zbog toga što se radi o jednom od najlepših gradova u Španiji, punom kulture i neopisive energije već i zbog cena koje su I te kako pristupačne studentima. Stipendija koju dobijate je i više nego dovoljna, a ukoliko imate sreće da nađete povoljniji smeštaj, skoro polovinu novca koji dobijate možete ostavljati sa strane jer vam neće ni biti potreban. Granada je grad u kome možete mesecima da se šetate potpuno sami i da ga se ne zasitite. I uvek otkrivate neke druge kaldrmisane uličice i kutke koje nikada pre niste videli ili ih barem niste doživeli na isti način. Biti student u ovom španskom gradu je zaista jedna velika privilegija.

Po čemu najviše ceniš i pamtiš ovo iskustvo?

Boravak u Granadi pamtim, pre svega, kao jedno neopisivo iskustvo koje me je u velikoj meri promenilo i učinilo boljom osobom. Kada ste u nepoznatom gradu i okruženi nepoznatim ljudima, odnosno van svoje zone komfora, primorani ste da se prilagodite. Upravo tako se i otvarate prema drugim kulturama, lišavate sebe nekih predrasuda zbog kojih ste živeli u grču i prepuštate se novoj sredini, koja ubrzo postaje vaš dom. Onog trenutka kada se zaista oslobodite svih stega, shvatite da ste mnogo sposobniji i snalažljiviji nego što ste mislili, pa samim tim počinjete i da imate više samopouzdanja. Ljudi koje upoznate na studentskoj razmeni su oni koji umnogome oblikuju vašu ličnost, oplemenjuju je i zahvaljujući kojima postajete osoba koja želite da budete. U Granadi ničega nije manjkalo: ni magične lepote na ulicama, ni razigrane atmosfere, ni divnih osoba sa kojima je svaki trenutak bio za pamćenje… i to je čar ovog španskog grada – toliko lepote i pozitivne energije koji se osećaju u vazduhu da vam se na momente čini da ih možete dodirnuti <3.

Da li bi preporučila Erasmus program razmene drugim studentima i zašto?

Apsolutno! Erasmus program je odličan način ne samo da upoznate zemlju koju želite već i same sebe kroz čitav taj period boravka. Takođe, veliki broj studenata finansijski nije u mogućnosti da sebi obezbedi put u zemlju čiji jezik izučava, tako da je ovo izvanredan način da spojite i učenje i zabavu. Korist je svakako višestruka – usavršićete strani jezik, upoznaćete na pravi način kulturu zamlje, a vratićete se bogatiji za bezbroj prijatelja. I svaka razmena je kao neki zasebni mali život koji ima svoj početak i kraj, ali koji vas nauči tolikim stvarima da shvatite da vaš pravi život ne bi bio potpun bez tih sitnih trenutaka provedenih u tuđini. Osim toga, propuštena mobilnost je ujedno i propuštena prilika za nezaboravne momente sa ljudima koji su nezaobilazni na putu svakog pojedinca ka njegovom ličnom razvoju i postajanju boljim čovekom.

Da li imaš još neki savet za one koji odluče da se prijave?

Savetovala bih svima da ne razmišljaju previše o tome kako će se snaći u nepoznatoj zemlji i šta će sve od dokumentacije biti potrebno kada u nju stignu, već da se prijavljuju, i to na više stranih univerziteta. Nekada se desi da ne uspemo da dobijemo stipendiju za grad/zemlju u koji žarko želimo otići, ali to nikako ne znači da ostale zemlje nisu vredne pokušaja – naprotiv! Kao neko ko je do sada triput bio na razmeni preko Erasmus+ programa i boravio čak i u gradovima koje ostali studenti nikada ne bi stavili na svoju listu želja, volela bih samo da kažem da su ljudi ti koji Erasmus iskustvo čine nezaboravnim. Te tako, nikada ne znate u kom delu koje zemlje ćete sresti predivne osobe koje će vam ulepšati taj period života. Jer – svaka mobilnost je kao jedan živopisni pozorišni komad koji se odvija na nepoznatoj sceni, među nepoznatim likovima i gde je improvizacija sastavni deo svakog čina. I tek kada se zavesa spusti, shvatite da je svaki trenutak proveden na toj nedokučivoj pozornici toliko očaravajuć i dragocen da vas ne napušta ni onda kada siđete sa nje, već ga kao amajliju zauvek nosite sa sobom. I zato – ne libite se manje popularnih univerziteta jer prilikom odabira zemalja ne možete mnogo da pogrešite, ali jedina greška koju svakako možete da počinite je da se uopšte ne prijavite.

Intervju sa Dijanom Milićević

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.