);
Drugi pišu

EVS: Jelenino iskustvo

1. Kako si saznala za EVS i zašto si odlučila da se prijaviš?

Za EVS (sada ESC – European Solidarity Corps) sam saznala tako što sam istraživala načine na koje bih mogla da odem u Španiju na duži period i naišla sam na ovaj program.

2. Čime si se vodila pri izboru projekta?

Pre svega, jedino što sam zasigurno znala jeste da želim da odem u Španiju. Naišla sam na dosta različitih projekata, ali teme kojima su se bavili ti projekti mi nisu bile bliske. Na kraju sam, sasvim slučajno, videla jedan post o projektu u Madridu, From Europe to Vallecas, koji je obuhvatao rad sa mladima i decom. Iako Madrid nije bio na vrhu moje liste (želela sam da ga posetim, to svakako, ali ne i da živim tamo) odlučila sam da se prijavim za taj projekat. I to je jedna od najpametnijih odluka koje sam donela!

I to bi bio moj savet svima koji se prijavljuju, jeste važno gde ćete živeti, ali od toga je zaista bitniji projekat na kome ćete raditi, jer je to ono zbog čega ste tu i gde ćete provesti najviše vremena.

3. Kako izgleda proces prijave i šta je po tvom mišljenju presudno prilikom odabira kandidata?

Proces odabira kandidata zavisi od organizacija u koje idete, neke organizacije to čine pregledom vaše radne biografije, drugi žele i da urade intervju sa vama, a u mom slučaju su to bili radna biografija i motivaciono pismo. Sada, kako je program zapravo ESC, mislim da to malo drugačije funkcioniše, i da je potrebno registrovati se na njihovom sajtu i preko toga se prijavljivati, ali nisam baš najbolje upućena.

Ono što je važno kod ovog projekta jeste da je jedini uslov da imate između 18 i 30 godina. Nije potrebno da znate jezik zemlje u koju idete, takođe vam ni engleski nije neophodan, jedino ako projekat za koji se prijavljujete zahteva, recimo, da držite časove engleskog. Osim toga, tokom projekta se obezbeđuje jezička podrška kako biste što bolje savladali jezik zemlje u kojoj ste.

Što se odabira kandidata tiče, mislim da je ključno da pokažete da ste zaista imate želju da budete deo projekta za koji se prijavljujete i da ste spremni da učite, pošto ne morate imati iskustva iz tih oblasti kojima se projekat bavi. 

4. Koji koraci su usledili nakon što si izabrana za projekat i kako je tekla organizacija puta?

Nakon toga sam stupila u kontakt sa organizacijom koja je trebalo da me pošalje na projekat, pošto je potrebno da imate organizaciju koja vas šalje, kao i onu koja vas prihvata u toj zemlji u koju idete. Moja organizacija je bila Vega omladinski centar i oni su me vodili kroz proces viziranja i prikupljanja dokumentacije.  Takođe, pre sam polazak je održan trening pripreme za projekat, što je jedan od obaveznih delova ESC programa.

5. Da li su uslovi koji su te sačekali u Španiji bili zadovoljavajući i da li si imala podršku od organizacije domaćina?

Prvi mesec je bio veoma stresan, pošto je sve novo, i ljudi, i stan, i posao, apsolutno sve. Ali kad prođe taj prvi mesec, sve bude lakše i opuštenije. Organizacija je bila tu sve vreme, nas je bilo osmoro i prvih nekoliko dana smo se bavili papirološkim zavrzlamama, a i oni su ti od kojih smo dobili savete o prvim koracima u Madridu. Naravno, tokom projekta su bili sve vreme uz nas i pratili su da li se sve odvija kako treba.

6. Kako je izgledala tvoja nedelja tokom volontiranja?

Moje radno vreme je uglavnom bilo posle podne, pošto deca dolaze u organizaciju nakon škole, i sa njima se radi nekoliko sati, pomaže im se sa školskim obavezama, i zatim se organizuju ili radionice ili igrice, u zavisnosti od uzrasta. Vodili smo decu na izlete, u pozorište, kampove.

Jednom sedmično smo imali sastanke gde govorimo o tome kakvo je stanje u udruženju, na šta treba posebno obratiti pažnju, koje su nam sledeće aktivnosti. Takođe, svi treninzi na koje su išli zaposleni bili su otvoreni i za mene i mogla sam zajedno sa njima da učim i napredujem. Osim toga, jednom nedeljno sam držala radionicu engleskog za mlade u omladinskom centru i tu upoznala ljude iz različitih krajeva sveta. I u nekim trenucima smo mi, volonteri, organizovali društevene događaje poput potrage za blagom u Retiru.

7. Po čemu najviše ceniš i pamtiš ovo iskustvo?

Najviše zbog ljudi, putovanja i znanja. Imala sam prilike da obiđem mnoge krajeve Španije i da prisustvujem događajima i vidim mesta o kojima sam ranije samo slušala. Tako sam i upoznala različite ljude i sa njima sam putovala.

Deliti stan sa devojkama sa Kube i iz Kolumbije mi je i dalje deluje nestvarno, kao i neprekidno smaranje cimerke da pravi arepas, ili naše trčanje nakon posla da gledamo najsavršeniji zalazak sunca. Ili Božić u Casa de Campo ili Retiro i Uskrs ili neprestano kupovanje prelepih španskih maslina. Zaista je celokupno iskustvo bilo neverovatno.

8. Da li ovaj program ima loših strana i koje su?

Program nema loših strana, jedino je loše to što možeš da se prijaviš samo jednom za projekte koji duže traju. Naravno, ima trenutaka kada ti nedostaju ljudi i kuća, ali ima dovoljno praznika i raspusta da se doputuje do Srbije, kao i da oni dođu u posetu. 

9. Da li bi preporučila EVS drugima i zašto?

DA, naravno! Evo samo nekoliko razloga:

  • Stičete/unapređujete znanja
  • Upoznajete ljude
  • Živite u drugoj zemlju, što je mnogo drugačije od turističke posete
  • Projekat je besplatan, ne trošite svoj novac (troškovi puta i viziranja se refundiraju, i mesečno dobijate džeparac i novac za hranu, troškovi smeštaja su pokriveni, imate lekarsko osiguranje)
  • Osamostaljivanje
  • Učenje/usavršavanje jezika

10. Da li imaš još neki savet za one koji reše da se prijave?

Budite strpljivi u traženju projekata i ukoliko možda ne budete odabrani pri prvom pokušaju, ne budite obeshrabreni i nastavite sa prijavljivanjem i traženjem projekata koji vas zanimaju. Na mom projektu je bilo ljudi koji su bili odbijani nekoliko puta i eto, na kraju su izabrani da žive deset meseci u Madridu.

Intervju sa Jelenom Dabetić


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.