);
Svetkovine

Las Cruces, praznik za oči

Proleće je period buđenja prirode i jedno od najlepših doba za otkrivanje Andaluzije. Ako se tada nađeš na jugu Španije, moći ćeš da uživaš ne samo u rascvetalim gradovima, već i u brojnim proslavama od kojih Krstovdan (Fiesta de las Cruces/Cruces de Mayo) prednjači u kreativnosti. On se sa posebnom pažnjom obeležava u Granadi i Kordobi, početkom maja meseca. Tih dana se cveće ne šareni samo po parkovima i ulicama, već i na velikim krstovima postavljenim širom ovih gradova, a obične turističke rute takmiče se sa rutama u potrazi za najlepše ukrašenim krstom. Da vidimo kako sve to zapravo izgleda.

Poreklo

Krstovdan obeležava dan kada je Sveta Jelena, majka rimskog cara Konstantina Velikog, tokom svog hodočašća u Jerusalim pronašla Časni krst na kome je bio razapet Isus Hrist. Neki autori povezuju Krstovdan sa prehrišćanskim proslavama za obeležavanje početka proleća u kojima se često ukrašavala grana drveta. Kako su ovi paganski običaji padali u isto vreme kad i Krstovdan, hrišćanska crkva je unela jedan novi element. Naime, ukrašavanje drveta je zamenjeno ukrašavanjem krsta, čime su obe strane bile zadovoljne.

Nije poznato kada je Krstovdan prerastao u veliku narodnu proslavu u Španiji, ali zna se da je proslava kakvu danas poznajemo svoje zlatne dane živela u 18. i 19. veku. Tradicija se uglavnom održala u Andaluziji i na Kanarskim ostrvama, a najveću popularnost uživa u Kordobi i Granadi. Iako se Krstovdan zvanično obeležava 3.maja, sama proslava traje nekoliko dana i obično obuhvata jedan vikend, kako bi i stanovnici i posetioci mogli dobrano da je iskoriste. Evo kako se ona odvija u Granadi!

Kako izgleda krst

U centru dešavanja su jedinstveni oltari sa ukrašenim krstom koji kao da preko noći niknu poput pečuraka posle kiše. Krst se ukrašava cvećem, uglavnom crvenim karanfilima, a njegova pozornica ume biti veoma kompleksna. Na oltarima se nađe toliko detalja da predstavljaju pravi praznik za oči. Tu su ukrasi koji od davnina ukazuju na bogatstvo, poput bakarnog posuđa, keramike, rezbarenog drveta i vezenih marama. Mogu se naći i tipični andaluzijski elementi  kao što su flamenko haljine, gitare i brasero. Takođe ih krasi obilje cveća, pa i plodova voća sa nezaobilaznom jabukom probodenom makazama. Ova jabuka nam je posebno privukla pažnju, jer je jasno da ima simbolično značenje. Naime, njena uloga je da otera negativne komentare posetilaca koji često nalaze mane krstu: „Esta cruz es muy bonita, pero…“ (Ovaj krst je jako lep, ali…). Kako se na španskom jedna sorta jabuke zove pero, smatra se da će njeno probadanje makazama (pero matao) saseći sve potencijalne zamerke o estetici krsta. Za kraj, tu je posuda u kojoj možeš ostaviti neku paru (un chavico pa’la Santa Cruz) ukoliko ti se krst sviđa.

Inače, oltare uređuju udruženja građana koji se organizuju po raznim principima: brastvo kojem pripadaju, komšiluk, škola, pa i profesija ili hobi. Sve je više i preduzetnika koji postavljaju krst u dvorištu ili izlogu svojih barova, restorana, frizerskih salona, knjižara… Mnogi od njih učestvuju u takmičenju za najlepši krst koje organizuje grad, i to u nekoliko kategorija: dvorišta, ulice i trgovi, škole, i izlozi.

Dešavanja na ulicama grada

Osim krstovima, grad postaje domaćin i višednevnoj zabavi. Na ulicama i trgovima se postavljaju šatori koji nude hranu i piće, postojeći barovi i restorani svoju ponudu prilagođavaju ovom prazniku, a atmosfera se često obogati muzikom. Igraju se sevillanas, a neki koriste priliku da prošetaju tradicionalne nošnje u vidu flamenko haljina za dame i tipičnih odela za muškarce. Osim toga, grad organizuje različita kulturna dešavanja koja uključuju koncerte i nastupe plesnih grupa. Što se gastronomije tiče, osim standardnih tapasa, običaj je da se jede sirov bob sa pogačom i solju (habas con salaíllas). Sve u svemu, čini se da u toku tih nekoilko dana celokupan grad živi na ulicama u jednoj autentičnoj atmosferi ispunjenoj osmesima i dobrim raspoloženjem.

Pravi način da se oda počast proleću, zar ne?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.