);
Andaluzija Putovanja

Ova sela Granade ne treba zaobići

Danas pričamo o selima Granade koja treba da se nađu na tvojoj putničkoj mapi. Spremi se za interesantne priče i bajkovite predele nedaleko od prestonice. Počinjemo…

1. Montefrio

Na oko sat vremena kolima ili vozom od Granade, nalazi se Montefrío, jedinstveno selo koje će te ostaviti bez daha. Zanimljivog oblika, kicoški se izdiže nad okolnim brežuljcima, pokazuje svoje lepo ruho i kao da govori: „Evo me, ne možeš me ignorisati“. Skroz je u pravu…

Ako stigneš sa iste strane kao i mi, ubrzo ćeš se obreti na vidikovcu zvanom Mirador de las Peñas, odakle se vidi celo selo. Njegove nagomilane kućice sa dvema istaknutim crkvama čine beličasto ostrvo okruženo morem maslinjaka. Prizor je tako magičan da nije ni čudo što je časopis National Geographic Montefrio svrstao među deset sela sa najlepšim pogledom na svetu. U čast publikacije, meštani su napravili još jedan vidikovac, Mirador National Geographic. On je smešten niže, a krase ga saksije sa cvećem i skulptura u obliku karakterističnog žutog okvira sa naslovnice časopisa. Odavde je perspektiva drugačija, ali jednako lepa, te ga ne treba zaobići!

Nakon što te je selo očaralo svojom spoljašnjošću, da vidimo šta se krije u unutrašnjosti. Uzane kaldrmisane ulice koje vijugaju među belim kućama obojenih žaluzina, drvoredi narandži, saksije sa cvećem, barovi. Obavezno odvoj vreme za neobaveznu šetnju , jer to je najbolji način da otkriješ skrivene kutke i upoznaš svakodnevni život meštana. Od spomenika ističemo crkvu Iglesia de la Encarnación koja zauzima sam centar sela. Braonkaste boje i pozamašne kupole, ona je izgrađena u XVIII veku po uzoru na rimski Panteon.

Još jedno mesto koje ne treba propustiti je utvrđenje (Fortaleza árabe) koje bdi nad selom i svedoči o njegovoj mavarskoj prošlosti. Sagrađeno je u XIV veku, po nacrtima istog arhitekte koji je bio zadužen za Alaksabu u Alambri. Kada je Montefrio osvojen, hrišćani su u znak pobede na utvrđenju podigli crkvu Iglesia de la Villa koju možeš posetiti i saznati više o istoriji mesta. Tvrđava je istovremeno i vidikovac odakle ćeš se selu diviti iz jednog drugog ugla.

2. Alpuhara

Kada pomisliš na Andaluziju, prva asocijacija ti sigurno nisu planinski predeli. Međutim, nadomak Granade se nalazi jedna od najviših planina Evrope, Sijera Nevada, čiji vrhovi ostaju pod snegom dobrim delom godine. Na njenim obroncima sa južne strane, smeštena je oblast Alpujarra koja krije neodoljiva planinska sela. Alpuhara je bila poslednje utočište Mavara nakon pada Granade, o čemu svedoči i njeno današnje ime poteklo od arapskog naziva al Busherat (al-bugscharra) – zemlja pašnjaka. Osim toga, seoca su tipične mavarske arhitekture – belih kućica sa ravnim krovovima i uličica sa natkrivenim prolazima (takozvani tinaos). Da vidimo koja od njih su vredna posete!

Lanharon

Selo koje se ponosi ne samo čistim planinskim vazduhom, već i brojnim izvorištima lekovite vode. Nije ni čudo što se još u XIX veku ovde osnovalo banjsko lečilište. Osim po lekovitoj, Lanjarón je takođe poznat po flaširanoj vodi na koju ćeš sigurno naići boraviš li u Andaluziji. Pošto je ovde sve u znaku vode, uočićeš brojne česme ukrašene stihovima koji prolaznike pozivaju da se okrepe. Najzabavniji dan za posetu Lanharonu je svakako 23. jun kada se u ovom selu, kao i u mnogim mestima širom Španije, proslavlja dolazak leta. Ipak, Lanharon to radi na sebi svojstven način – organizujući Fiesta del Agua, jednu pravu pravcatu vodenu bitku! U ponoć počinje trka duga 1,5km čiji se učesnici prskaju vodom, dok ih meštani polivaju sa balkona i prozora. Kofe, creva, pištolji na vodu…sve je dozvoljeno!


Kapileira, Bubion i Pampaneira

Ova tri seoca smeštena jedno ispod drugog učiniće da pomisliš da si u nekom berberskom selu u Maroku. Čak i njihovi neobični nazivi sa završetkom -eira dolaze iz mosarapskog jezika, pa i španskim govornicima zvuče egzotično. Da bi ih bolje upoznao/la, prepusti se lavirintu ovdašnjih vijugavih, strmih uličica; kroz neke od njih teče voda čista poput kakvog planinskog potoka. Dok šetaš, obrati pažnju na zanimljivu arhitekturu kuća ukrašenih šarenim saksijama, te poseti radnje sa lokalnim rukotvorinama u vidu vunenih tepiha i drugih proizvoda. Za kraj, ne zaboravi da uživaš u pogledu na netaknutu prirodu i zavejanu Sijera Nevadu.

Treveles

Jedno od najviših sela u Španiji pre svega poznato po pršuti. Jamon de Trevélez je proizvod zaštićenog porekla koji se pravi i suši na tradicionalni način, pa definitivno preporučujemo da ga probaš. To je između ostalog sjajan način da skupiš energiju i popneš se na vidikovac Era El Fuerte sa divnim pogledom na selo i okolni pejzaž.

Šta jesti?

Zna se da su planinski obroci jaki i kalorični, ali plato alpujarreño prevazilazi sve što smo ranije sretale. Ovaj lokalni specijalitet podrazumeva pržena jaja, pršutu, kobasicu, svinjski kare, krvavicu (morcilla) i krompir spremljen sa paprikom i lukom (patatas a lo pobre). I veoma je ukusan!

Za kraj jedna napomena – put ka Alpuhari je izuzetno krividav, pa onima koji imaju mučnine u vožnji preporučujemo da pre polaska
posete apoteku.

3. Gvadiks

Guadix je veoma zanimljivo selo na čijim se ulicama prepliću vekovi španske istorije. Za vreme Rimljana poznavalo se pod drugim imenom i predstavljalo važnu koloniju. Kada su ga Mavari osvojili, prozvali su ga Wadi-Ash i u jednom trenutku načinili prestonicom. Najzad dopada u ruke hrišćana, a sa promenom gospodara utvrđuje se i današnji oblik imena.

Ovo mesto je prepuno spomenika, kako rimske, tako i mavarske i hrišćanske kulture. U centru se ponosito uzdiže Katedrala Gvadiksa čiji je arhitekta izgradio i onu u Granadi. Izgrađena je na temeljima džamije u periodu od XVI do XVIII veka. Unutra se može videti identična replika Mikelanđelove skulpture Pjieta, jedina u Španiji. Osim ove katedrale, veličinom pleni i Alcazaba de Guadix, odbrambena tvrđava iz XI veka. Što se tiče ostalih spomenika, najbolji način da ih upoznaš je da se prošetaš okolo, možda i zalutaš, pa usput otkriješ ušuškane uličice i brojne crkve. Takođe se možeš popeti na obližnje uzvišenje odakle puca pogled na čitavo selo.

Ipak, ono po čemu je Gvadiks uistinu poseban su njegove pećine pretvorene u kuće. Smeštene su u četvrti Barrio de las Cuevas, a još izdaleka ih odaju beli dimnjaci koji štrče iz zemlje. Ove pećine su nastale nakon hrišćanskog osvajanja i dan-danas su naseljene, čineći jedan poseban ekosistem unutar sela. Dok se približavaš kućama, oseti se neka drugačija atmosfera u skladu sa nesvakidašnjim pejzažom koji te odjednom okruži. Još od davnina ovde žive zanatlije, pa ručni rad krasi mnoge od pećina. Postoje i kuće otvorene za javnost i zdušno ti preporučujemo posetu. Kada uđeš unutra, vreme kao da stane, te možeš nesmetano da se diviš oblim zidovima i prijatnoj temperaturi koja se održava tokom cele godine.

Stoji da smo ljubitelji velikih gradova, ali španska sela retko koga ostave ravnodušnim. U njima možeš pronaći autentičnost i lepotu, vratiti se prirodi i tradiciji, isprobati ukusnu hranu, odmoriti od gužve i buke. Mogle bismo još štošta da kažemo u njihovu odbranu, ali nema potrebe, jer slike govore više od reči… Da li se slažeš da su vredna posete?

1 Comment

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.