);
Andaluzija Putovanja

Sevilla tiene un color especial

Kažu da je Sevilja obojena na poseban način, a grandioznost je epitet koji joj verovatno najbolje pristaje. Zaista je malo gradova koji se mogu pohvaliti tako bogatom i uzbudljivom istorijom kao prestonica Andaluzije, istorijom koja kao da čuči iza svakog ćoška čekajući da bude otkrivena. Ukoliko na to dodamo sjajnu hranu, ritam flamenka i atmosferu tokom Aprilskog vašara, eto formule za savršen odmor. Nakon četiri meseca života u Sevilji, upoznavanja sa načinom na koji ovaj grad diše, kao i  sa temperamentom Seviljanaca, htele smo da iskustvo podelimo sa tobom i pokažemo ti Sevilju kroz našu prizmu. Grad ima toliko toga u ponudi da smo rešile da mu posvetimo dva teksta: jedan kraći uvodni, a zatim jedan detaljni vodič sa svim atrakcijama i savetima ukoliko planiraš posetu. Pa da počnemo!

Kratak istorijski pregled

Sevilja se nalazi na jugozapadu Iberijskog poluostrva i predstavlja 4. grad po veličini u Španiji. Velika reka Gvadalkivir koja kroz nju protiče tokom istorije je privukla mnoge civilizacije počevši od Tartežana (VIII vek p.n.e), preko Feničana, Kartaginjana, Rimljana, Vizigota i Mavara koji 711. godine osvajaju maltene čitavo poluostrvo. Upravo u doba mavarske vladavine Sevilja doživljava veliki procvat, a njeno današnje ime potiče od naziva koji su joj Mavari dodelili— Ixbilia. Hrišćani konačno osvajaju grad 1248. godine pod vođstvom Fernanda III, nakon više od godinu dana borbe od kojih je šest meseci grad bio potpuno odsečen od spoljašnosti. Ipak, mavarski arhitektonski pečat ostaje prisutan do danas, što u vidu originalnih građevina iz tog perioda, što u vidu mudehar stila tipičnog za Sevilju, a nastalog kao mešavina mavarskog i hrišćanskog.

Međutim, svoj zlatni period Sevilja dostiže nakon otkrića Amerike, jer je predstavljala jedinu luku koja je imala dozvolu da trguje sa novootkrivenim kontinentom. Dakle, sve što je dolazilo iz Novog sveta, moralo je prvo da prođe baš kroz Sevilju, što znači da je bila mesto ulaska krompira, paradajza, kakaa, duvana i mnogih drugih proizvoda u Evropu. Ne čudi onda što je dobila nadimak “vrata Amerike” i što su se trgovci sa celog starog kontinenta ovde sjatili u tom periodu. Ipak, zvuči malo čudno da je Kastilja za centar svog trgovinskog monopola odabrala rečnu luku koju od mora deli 100 km vijugavog toka Gvadalkivira, zar ne? Iako se morske luke Uelva i Kadis na prvi pogled čine kao logičniji izbor, ovi gradovi su bili daleko manji i lošije povezani sa ostatkom zemlje, a njihove luke nisu bile dobro zaštićene od nemirnog mora, te je Sevilji data prednost. I ona je to itekako umela da iskoristi, pa je bila jedan od najznačajnijih gradova na svetu sve do 1711. godine kada se zbog sve većih brodova i otežane plovidbe Gvadalkivirom trgovina sa američkim kontinentom ipak prebacuje u Kadis. Nakon toga Sevilja gubi na značaju i upada u ekonomsku krizu, a pogađa je i epidemija kuge koja je prepolovila broj njenih stanovnika.

Grad se oporavlja uglavnom zahvaljujući fabrici duvana, polako se gradi, a 1847. godine se održava i prvi Aprilski vašar, jedna od glavnih atrakcija Sevilje danas. Dvadeseti vek su obeležila dva velika sajma: Iberoamerički 1929. i Svetski 1992.godine koji je okupio preko 100 zemalja kako bi predstavile svoja dostignuća u nauci, tehnologiji i umetnosti. Za potrebe oba sajma grad je rekonstruisan i modernizovan čime je definitivno ucrtan na turističke mape.

Neke zanimljivosti vezane za Sevilju

Simbol grada

Šetajući prestonicom Andaluzije teško ti može promaći gradska krilatica NO8DO koja krije zanimljivu anegdotu. Naime, odnosi se na vernost koju je Sevilja pokazala kralju Alfonsu X tokom borbe za presto sa njegovim sinom Sanćom u XIII veku. Iako je Alfonsu većina Španije okrenula leđa, Sevilja mu je do kraja ostala verna, a njegove reči „No me ha dejado“ (nije me napustila) su sa ponosom pretvorene u simbol grada. Možda na prvi pogled ne vidiš kako, ali objašnjenje nije toliko teško. Simbol se sastoji od slova NO i DO između kojih se nalazi klupko vune, na španskom madeja — dakle, NO madeja DO. Tu na scenu stupa andalužanski varijetet u kojem se određena slova ne izgovaraju, a reči skraćuju, te No me ha dejado zaista zvuči kao NO madeja DO. Ova krilatica se nalazi na grbu, kao i na zastavi Sevilje, a osim toga je možeš, poput nara u Granadi, videti na stubićima, banderama, pločnicima, itd.

Herkul, otkriće Amerike i simbol dolara

Da, španski grb je spojio naizgled nespojivo i ovo je jedna od najzanimljivijih priča koju smo otkrile u Sevilji. Ukoliko baciš pogled na grb Španije, primetićeš dva stuba obmotana trakom na kojoj piše plvs vltra (plus ultra). Koja je simbolika? Prema grčkoj mitologiji, Herkul je u svom desetom zadatku stigao do Gibraltarskog moreuza i postavio dva stuba, jedan na evropskoj strani, a jedan na afričkoj. Dugo se smatralo da je ovo kraj sveta, a Rimljani ovom mestu dodeljuju frazu „non plus ultra“, što se može prevesti kao „nema ničeg dalje“. Ipak, sa Kolumbovim otkrićem Amerike, stvari se menjaju, te Karlo V (kralj Španije od 1516. do 1556.)  modifikuje rečenicu u „plus ultra (ima nečeg dalje) i počinje da je koristi kao simbol zajedno sa Herkulovim stubovima. U tom periodu, Španija je zbog monopola nad trgovinom sa Južnom i Centralnom Amerikom i velikih količina zlata i srebra koje su odatle pristizale u Sevilju postala jedna od najvećih svetskih sila, a španska kovanica real de a ocho se brzo pretvorila u najkorišćeniju valutu, pa je čak bila i glavna svetska rezervna valuta tokom tri veka. Real de a ocho je nosio upravo simbol Herkulovih stubova i trake u vidu slova S sa geslom plus ultra. Na teritoriji današnjih SAD bio je poznat pod nazivom spanish daller i koristio se do sredine XIX veka. Otuda potiče naziv dolar, a i sam simbol $ je, prema jednoj verziji, nastao pojednostavljenjem onog sa španske kovanice.

Sevilja danas – grad dualnosti?

Seviljanci često u šali kažu da je grad podeljen na osnovu nekoliko principa: za koga navijaš, gde letuješ i koje seviljansko naselje preferiraš. Tako imamo navijače Betisa i navijače Sevilje (reka Gvadalkivir se inače prvobitno zvala Betis, pa otuda naziv kluba), zatim one koji posećuju plaže Kadisa ili oni koji više vole obalu Uelve, i za kraj, tu je rivalitet između naselja Trijana i Makarena. I mada se nekad vode žustre rasprave po tom pitanju, to ne narušava prijateljstvo Seviljanaca i jedinstvo pred ostatkom Španije. Izgleda da smo po tome slični.

Još zanimljivosti…

  1. Magelanova ekspedicija je svoj put oko sveta započela i završila u Sevilji.
  2. Sevilja je inspirisala više od 100 opera autora kao što su  Mocart, Rosini i Bize! Između ostalog, tu su „Seviljski berberin“, „Don Đovani“, „Figarova ženidba“ i, naravno, „Karmen“.
  3. Bila je mesto osnivanja španske inkvizicije.
  4. Prema prologu „Don Kihota“ , Servantes je ovo delo iznedrio u jednom seviljanskom zatvoru gde je bio zatočen zbog malverzacija sa novcem od poreza koji je sakupljao kao činovnik.
  5. Sevilja je grad sa najvećim brojem stabala narandže na svetu, oko 40 000. Za to su zaslužni Mavari koji su počeli sa sadnjom nakon što je vrsta doneta iz Azije. Naime, narandža je predstavljala simbol sreće, a osim toga, koriščena je za izradu parfema i mirisnih ulja.
  6. Fudbalski klub Sevilja ima, po mišljenju mnogih, najlepšu himnu španske lige (Himno del centenario). Odslušati horsko pevanje navijača na stadionu je da se naježiš!
  7. Članovi grupe Los del Río, koja izvodi planetarni muzički hit „Makarena“, ponosni su Seviljanci.

Sevilja krije još mnogo zanimljivosti koje otkrivamo u narednom tekstu, zajedno sa najbitnijim turističkim atrakcijama.  Čitamo se za dve nedelje, a do tada te ostavljamo sa tonovima opere Karmen i mirisom narandžinog cveta.



Booking.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.