);
Asturijas Putovanja

Šta ne propustiti na severozapadu Španije (II): Hihon i Kudiljero

Ovijedo, prestonica Asturijasa, nije ni najveći ni najlepši njegov grad. Te epitete ponosno nosi Hihon, poslednje odredište na našoj severozapadnoj ruti i mesto gde bismo se rado penzionisale (ili smo barem tada došle do tog zaključka). Da vidimo zašto!

Relativno kratka vožnja blablacar-om od Ribadea do Hihona kroz asturijanske pašnjake i zelene proplanke je za nas dve „Andalužanke“ bila kao povratak u brdovite predele Srbije. Sat i po vremena smo u čudu očima upijale zelenilo koje nas je okruživalo sa svih strana, pejzaž koji se ne tako često sreće u Španiji. Kažu da to duguju velikoj količini padavina, ali nas kiša na sreću nije pratila.

Dan 1: Dolazak u Hihon, Don Pelajo i kabrales

U Hihon smo stigle u sumrak, smestile se u sobu, i odmah krenule u kratku šetnju sa namerom da se upoznamo sa toliko hvaljenom asturijanskom kuhinjom. Prošle smo kroz simpatičnu luku koja je udomila glavno mesto za fotografisanje turista – natpis Gijón, kao i „Drvo sidre“ (Árbol de la Sidra), skulpturu u formi jelke izrađenu od flaši sidre (sidra, cider, sajder), tipičnog asturijanskog pića. U Asturijasu raste veliki broj različitih vrsta jabuke, pa ne čudi da se čak 80% španske sidre proizvodi upravo ovde. Ovo piće je duboko ukorenjeno u asturijansku kulturu i identitet. Mi nismo imale vremena, ali moguće je posetiti neki od mlinova koji se bave proizvodnjom sidre (llagar de sidra).

Nastavile smo preko trga Plazuela del Marqués koji je izgledao čarobno u sumrak sa statuom Don Pelaja ukrašenom cvećem i palatom Revillagigedo iz 18.veka koja danas služi kao kulturni centar. Inače, Don Pelajo je bio prvi kralj Asturijasa zaslužan za potiskivanje Mavara sa ovih prostora u 8.veku, čime je započela hrišćanska rekonkista Iberijskog poluostrva. U blizini se nalazi i Plaza Mayor sa zgradom Gradske skupštine, prostrani trg na kome se, kao i na većini centralnih trgova u Španiji, organizuju razne manifestacije.

Izabrale smo jedan od brojnih restorana u ovoj zoni i častile se raznoraznim pikanterijama među kojima je glavnu ulogu igrao tanjir asturijanskih sireva. Osim po sidri, Asturijas je zahvaljujući svojim pašnjacima i stočarskoj tradiciji poznat i po sirevima. Sa preko 40 različitih vrsta izbor je zaista velik – kravlji, ovčiji, koziji ili mešani, manje ili više tvrdi, plesnjivi ili ne. A nas je jedan bogami namučio! Plesnjiv, ljut i sa aromom koja je podsećala na mentu, bilo ga je gotovo nemoguće pojesti u celosti, a mi smo zaista veliki ljubitelji sira. Radilo se o siru cabrales koji sazreva u prirodnim pećinama sa visokim procentom vlage i koji, nasuprot ostalim sirevima, vremenom postaje sve mekši i kremastiji, ali pritom dobija i na ljutini. Izgleda da je naš bio dobrano zreo!

Dan 2: Hihon i Kudiljero

Raspored za drugi dan je bio poprilično gust, ali uspešno sproveden u delo. Obišle smo većinu stvari u Hihonu i posetile preslatko ribarsko seoce Kudiljero na obali mora.

1. Muséu del Pueblu d'Asturies – Muzej asturijanskog naroda

Prva stanica u Hihonu tog prepodneva nam je bio ovaj etnografski muzej u kome smo se upoznale sa asturijanskom kulturom i načinom života od pre nekoliko vekova. Izloženi su brojni predmeti korišćeni u svakodnevnom životu i radu, bogata kolekcija muzičkih instrumenata, fotografija i drugih grafičkih zapisa, kao i mlin za pravljenje sidre i nekoliko starinskih asturijanskih kuća, zbog kojih nas je podsetio na muzej „Staro selo“ u Sirogojnu. Ovo je ujedno bio i jedini muzej koji smo posetile na ovom pomalo hedonističkom putovanju gde smo prednost dale nekim drugim stvarima. I da se zna, nije nas razočarao.

2. La Laboral de Gijón

Pre polaska za Kudiljero, imale smo taman dovoljno vremena da posetimo najveću zgradu u celoj Španiji prvobitno zamišljenu kao sirotište i školu za decu poginulih rudara. Ipak, projekat je sproveden u delo u doba Franka, pa je i namena ovog objekta promenjena. Naime, služio je kao Universidad Laboral, mesto gde su se mladi obrazovali za različite radničke profesije važne za ekonomski razvoj zemlje, naravno, pod okriljem frankističke doktrine. Kompleks je osmislio arhitekta Luis Moja kao mini-grad sa sopstvenom crkvom, pozorištem, pa čak i farmom. Mesto je jedno vreme bilo napušteno, a u periodu 2001-2007. se renovira te dobija ulogu kulturnog i edukativnog centra. Ovo impozantno zdanje je definitivno vredno posete, a to možeš uraditi samostalno ili sa vodičem. http://www.laboralciudaddelacultura.com/es/6/visitas/10/visitas.html

3. Cudillero

Zaista vredi izdvojiti vreme i posetiti ovo pintoreskno seoce smešteno istočno od Hihona. Putovanje autobusom nam je brzo prošlo dok smo pažljivo posmatrale asturijanski krajolik. Nakon što smo stigle, spustile smo se do centra sela ušuškanog između okolnih brda i mora. Prošetale smo lukom, zadivljene pogledom na šarene kuće načičkane tik iznad restorana duž centralnog trga. Onda smo odlučile da se popnemo i vidimo Kudiljero iz drugog ugla. Ptičija perspektiva nam je pružila lep pogled na donji deo sela i morsku pučinu. Ne moramo da naglašavamo da i ovde postoji vidikovac sa turistima željnih slikanja. Ipak, ovo nije jedino mesto gde će slike ispasti lepo, naprotiv! Dok smo se napredovale ka vrhu provlačeći se između kuća otkrile smo mnogo spontanih vidikovaca vrednih razglednice. Kada smo se ponovo našle u podnožju sela, a pre povratka u Hihon, počastile smo se ukusnom svežom ribom i čašom vina.

4. Playa de San Lorenzo

Popodnevnu šetnju smo započele od gradske plaže zlatnog peska koja se prostire dužinom od 1,5km. Ona je sa šetalištem povezana brojnim stepenicama, od kojih su najpoznatije La Escalonera dizajnirane tako da podsećaju na transatlantski brod. Na zapadnom kraju plaže se nalazi zgrada stare ribarnice (Antigua Pescadería) iz 1930.godine koju krasi prelepa fasada, podzemne rimske terme koje datiraju iz 1.veka, te Crkva Svetog Pavla (Iglesia de San Pedro Apóstol) odakle se pruža divan pogled na ceo zaliv.

5. Cimadevilla

Između luke sa zapadne i plaže sa istočne strane, nalazi se malo polustrvo istureno ka moru i ujedno najstariji deo grada. U lavirintu uličica i šarenih fasada ovog nekada ribarskog naselja vreme kao da je stalo. Pored već pomenutih Plaza Mayor i Plazuela de Marques koje smo obišle prvog dana, Simadevilja je udomila i rodnu kuću Hoveljanosa, državnika, pisca i velikana španskog prosvetiteljstva, te Torre de Reloj, kulu iz 16.veka podignutu na ostacima starih rimskih zidina koja je služila kao zgrada Gradske skupštine i zatvor. Sada je pretvorena u Arheološki muzej sa čijeg vrha se pruža divan pogled na Hihon.

Najistureniji deo Simadevilje (Cerro de Santa Catalina) nije naseljen, već predstavlja zelenu površinu sa brdašcima odakle smo posmatrale zalazak sunca. Iako je ovo mesto nekada bilo vojno utvrđenje za odbranu grada od pirata i ostalih napada sa mora, u nama je budilo osećaj mira i slobode. Pogled na pučinu, miris trave, poslednji sunčevi zraci koji su bojili nebo i pokoji galeb bili su verovatni krivci.

Inače, ovde se nalazi jedan od zaštitnih znakova Hihona, skulptura Elogio del horizonte (Pohvala horizontu) baskijskog umetnika Eduarda Ćiljide. Betonska konstrukcija na prvi pogled ne izgleda baš privlačno, ali ima svoju simboliku – otvoreni krug kao da poziva na zagrljaj, a kada se nađeš u samom centru skulpture, pogledaš li napred imaćeš prozor ka horizontu, pogledaš li na gore prozor ka nebu. Osim toga, kada si unutra, zvuk vetra kao da dobija na intenzitetu, a lokalci će ti reći da se čak može čuti i zvuk talasa koji se razbijaju o litice nekoliko desetina metara ispod.

Za kraj naše posete Hihonu morale smo da nazdravimo sidrom, te smo se uputile ka trgu Periodista Arturo Arias, poznat i kao Plaza del Lavaderu, sa brojnim lokalima. Sidru su nam sipali sa poprilične visine kako bi pokrenuli mehuriće gasa i pojačali aromu, ali iako nas je veština konobara impresionirala, sama sidra i nije toliko – za naš ukus je bila previše kisela. Ipak, da smo imale još koji dan možda bismo našle vrstu sidre koja nam se više dopada i stigle da probamo još nešto od asturijanskih specijaliteta poput cachopo (pohovana teletina punjena šunkom i kačkavaljem koja na oko podseća na Karađorđevu šniclu) ili fabada asturiana(asturijanski pasulj sa kobasicom, krvavicom i slaninom). Hm, reklo bi se da osim pejzaža, Asturijas ima još nekih dodirnih tačaka sa Balkanom!

Za one koje imaju više vremena, evo još nekoliko predloga:

  • Komercijalni centar grada sa Pozorištem „Hoveljanos“, kazinom i parkom Begonja
  • Atlantska botanička bašta (Jardín Botánico del Atlánticohttps://www.gijon.es/es/directorio/jardin-botanico-atlantico-de-gijon
  • Skulptura „La madre del emigrante“ posvećenu emigraciji i svim majkama koje ispraćaju svoju decu u svet.
  • Neki od mlinova za pravljenje sidre, na primer Casa Trabanco ili llagar Cortina, gde se možeš upoznati sa postupkom pravljenja sidre i degustirati ovo piće. Oba mlina imaju i sopstveni restoran. https://www.casatrabanco.com/ https://www.sidracortina.com/
  • Naša još uvek neostvarena želja je svakako Nacionalni park Los Picos de Europa, planinski masiv na tromeđi Asturijasa, Kantabrije i Leona, uljučujući mesta Kangas de Onis i Kovadonga. Kangas de Onis je bila prva prestonica Kraljevine Asturijasa (8.vek), a Kovadonga mesto gde je Don Pelajo porazio Mavare, a gde se danas nalazi svetilište. Oba mesta su okružena spektakularnom prirodom.

Mirni gradić na obali mora, bogat istorijom i kulturom, sjajne gastronomije i okružen prelepim prirodnim predelima – Hihon nam je izgledao kao dobro mesto da se provedu penzionerski dani. Doduše, ne znamo kako bi se naše starije kosti slagale sa atlantskom vlagom, ali možda i saznamo kroz jedno 40 godina.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.