);
Galisija Putovanja

Šta ne propustiti na severozapadu Španije (II): Ribadeo i Playa de las Catedrales

Galisijska obala krije veliki broj izuzetno zanimljivih plaža koje se možda ne ističu po toploj vodi, ali svakako po svojoj prirodnoj lepoti. Naš izbor je pao na Playa de As Catedrais, a u rutu smo kao zgodno prenoćište uključile i mestašce Ribadeo.

U Ribadeo smo iz Santijaga stigle kad je već pao mrak. Ovo priobalsko mestašce se nalazi na samoj granici sa Asturijasom. Nakon smeštanja u pansion, vremena je bilo samo za brzu večeru, jer smo sutradan morale dobro da poranimo radi posete plaži. Naime, u periodu kada smo se mi tamo zatekle (kraj juna), turistički autobus na relaciji Ribadeo-Playa de las Catedrales još uvek nije saobraćao, pa nam je jedina opcija bio voz sa svega nekoliko dnevnih polazaka. Uz to, plaža se može posetiti samo u toku oseke, tako da smo već oko 6:30h zauzele svoja mesta u kupeu, boreći se sa gustom jutarnjom maglom tipičnom za atlantsku obalu u Španiji,

Praktični savet: autobus saobraća u periodu jul-septembar. http://turismo.ribadeo.gal/info.php?id=180&idioma=es&cat=&sec=53

Playa de As Catedrais (Playa de las Catedrales) – Plaža katedrala

Nakon svega desetak minuta vožnje sišle smo na stanici Esteiro. Odatle nas je od krajnjeg odredišta delilo još desetak minuta laganog hoda kroz polja utopljena u maglu. Na takvu okolinu u Španiji nismo bile navikle, pa ipak, mala je to bila žrtva za ono što nas je sačekalo. Playa de As Catedrais, čudo prirode oblikovano milionima godina snagom mora i tektonskim pokretima, gotovo prazna. Turista ni od korova!

Par minuta smo uživale posmatrajući plažu, njene litice i ples talasa, a zatim se spustile stepenicama i krenule ka desnom kraju. On se prvi potopi kada plima krene da nadolazi, a tu se nalaze veličanstveni lukovi po kojima je ovo mesto i dobilo ime. Naime, ovi 30 metara visoki lukovi koje je more uklesalo u stene podsećaju na potporne lukove gotičkih katedrala, pa otud naziv Playa de las Catedrales. Dokaz sirove snage prirode i njene stvaralačke moći, prizor je zaista veličanstven. Okružene zvucima školjki i ostalih morskih stvorenja koja su čekala ponovni dolazak plime i odavala utisak da plaža diše, istražile smo i brojne pukotine, pećinice, te jezerca koja su se stvorila, a u kojima bi bilo zgodno okupati se da je malo toplije. Na kraju smo prostrle peškire i zadovoljno sele da još malo uživamo u pogledu. Greška! Pesak je i dalje bio vlažan iako se nije tako činilo, te smo nakon nekoliko minuta mokrih šorceva krenule ka obližnjem restoranu da se osušimo pre povratka. Upravo tada je stiglo par turističkih autobusa, a mi smo još jednom shvatile kakva je privilegija bila istražiti plažu bez vike, gužve i škljocanja foto-aparata. Sa zadovoljnim osmehom smo krenule nazad.

Praktični savet: Trenutno je poseta plaži besplatna, ali je broj posetilaca ograničen te je potrebno rezervisati svoje mesto. http://ascatedrais.gal/info.php?sec=197&idioma=en

Pre polaska obavezno proverite raspored plime i oseke i vodite računa da plažu napustite na vreme. http://ascatedrais.gal/info.php?sec=165&idioma=en

Ribadeo

Po povratku nas je sačekao jedan potpuno drugačiji Ribadeo. Osunčan i sa prijatnim žamorom na ulicama, kao da je pozivao na šetnju. Sa svega desetak hiljada stanovnika, Ribadeo nije velik. Sam centar se veoma brzo obiđe, a ono po čemu se ističe jesu brojne vile povratnika iz Amerike, casas indianas. Naime, u drugoj polovini 19. i početkom 20.veka veliki broj Španaca je emigrirao u Ameriku u potrazi za boljim životom. Mnogi od njih su tamo i ostali, a oni koji su se vratili u Španiju, takozvani Indijanci (los indianos), imali su želju da pokažu svoj uspeh i bogatstvo. A kako bolje nego izgradnjom velelepnih rezidencija! Danas se Ribadeo ponosi sa oko tridesetak takvih kuća – nekada prostranih, sa elegantnim ukrasima na fasadi, bujnim vrtovima sa egzotičnim vrstama poput palmi i magnolije, ogradom od kovanog gvožđa umesto kamenih zidova. Osim toga, povratnici su rado doprinosili razvoju svoga grada, ulažući u industriju i trgovinu, te dajući finansijsku podršku izgradnji škola, puteva, uvođenju električne energije i ulične rasvete, itd. Zahvaljujući njima grad je doživeo ekonomski, urbanistički i socijalni procvat.

Nakon obilaska centra, put nas je odveo ka obali. Šetalište koje prati riju i vodi do svetionika je definitivno učinilo Ribadeo vrednim posete. Simpatična luka, velelepni most koji spaja Galisiju i Asturijas (Puente de los Santos), prelepe uvale i zvuk talasa koji se lome o stene – možemo reći da nam je Galisija priredila dostojan ispraćaj. Prijatan vetar nas je malo prevario, pa smo za uspomenu ponele i koju opekotinu od sunca koje ćemo postati svesne za nekoliko sati.

A sada nas čeka blablacar. Sledeća stanica Hihon!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.